ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА
„ДИГИТАЛНО КРАЈИШТЕ – ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ЗАВИЧАЈНОГ ФОНДА“
Општина Босилеград располаже богатом ризницом необрађеног материјалног и нематеријалног културног наслеђа, над којем надлежност имају пре свега Установа Центар културе „Босилеград“, Народна библиотека „Христо Ботев“, Установа за издавачку делатност „Ново Братство“ и основне и средње школе. Вредност културног наслеђа у константном је порасту због природно условљеног времена трајања, али и због нестабилног окружења у смислу развоја нових технологија и промене стила и начина живота. Стога је брига о очувању културног наслеђа у XXI веку не само декларативна обавеза надлежних институција, већ је то морална улога целокупног друштва.
Установа Центар културе „Босилеград“ је успешно реализирала две фазе пројекта, којом је формирала Дигитални центар за дигитализацију завршила са дигитализацијом листа „Братство“. Формиран је дигитални репозиторијум, чиме су створени услови за имплементирање других пројеката, када ће резултати првих фаза постати видљиви и доступни свим заинтересованим корисницима.
Овим пројектом развијена је сарадња између двеју установа, главним носиоцима очувања културног наслеђа у Општини Босилеград. Центар културе поседује одговарајућу технику, а Библиотека необрађено културно наслеђе и резултатима њихове сарадње уживаће шири круг заинтересованих корисника. Иако су све информације о финансирању, трајању пројекта, активностима по пројекту и слично представљени на првој конференцији за штампу априла ове године, присетићемо се неких цифара и реченица.
Укупан буџет пројекта је 4.981.008,00 дин. Пројекат финансира Општина Босилеград.
Време реализације пројекта је од 01. јануара до 31. децембра 2020. године.
Како се ближимо крају реализације пројекта, време је да изнесемо резултате истог, шта смо све постигли и урадили за овај период. Резултате ћемо представити по предвиђеним активностима по пројекту.
Након што је пројекат адекватно представљен широј јавности организовањем прес конференције, како би се увидео значај пројекта за очување културне баштине општине Босилеград, приступило се едукацији учесника у процесу дигитализације. Извршена је адекватна и квалитетна едукација учесника по тимовима радних група за реализацију активности предвиђених по пројекту. Припремљен је неопходни материјал за едукацију и одржане су радионице са следећим темама:
Након одржаних радионица извршена је верификација знања кроз проверу знања попуњавањем упитника организована по тимовима. После одржане верификације знања издати су сертификати учесницима у процесу дигитализације по тимовима, да су учесници стекли знања, вештине и способности из области дигитализације културног наслеђа. Сертификат има искључиво интерни карактер и може да послужи као акредитив за даље усавршавање из наведене области код издаваоца.
Након едукације учесника приступило се суштинском процесу дигитализације првим кораком одабиром грађе за дигитализацију. Бенефицијенти овог пројекта одабрали су да дигитализују део библиотечко-информационе грађе и извора из Завичајног фонда сходно специфичности фонда и према приоритетима. Тим Народне библитеке имао је задатак при одабиру грађе да прво одабере приоритете, а затим и другу грађу по критеријумима – вредност грађе, чешће коришћена грађа, стање грађе, квалитет примерка за дигитализацију и могућност приступа. Библиотечко-информациона грађа и извори преузимана је и враћана етапно. Израђен је каталог библиотечко-информационе грађе за дигитализацију, ради лакше израде метаподатака у даљем процесу дигитализације. Каталог је израђен по принципима библиографског описа публикација у виду анотиране библиографије. Поред каталога израђен је и статистички преглед.
Након одабира грађе, почело се је скенирањем грађе. Грађа је скенирана у великој резолуцији ради стварања мастер копија за дуготрајно чување. Из њих су створене и друге оперативне копије ради обраде, израде метаподатака и обезбеђивања лакшег приступа дигиталној грађи. Обрађени дигитални објекти чувају се на одвојеним медијумима – у централном компјутеру и на физички преносивим носиоцима информација – екстрерни ХДД и на ДВД дисковима.
Главни резултат пројекта и сарадње установа представља Дигитална читаоница формирана у просторијама Народне библиотеке „Христо Ботев“. Дигитална читаоница у Народној библиотеци „Христо Ботев“ представља савремену дигиталну читаоницу за презентацију и претраживање дигиталног културног наслеђа развијена на бази ResCarta алата. Поседује савремени прегледни интерфејс преведен на српском језику, који ће ускоро бити преведен и на бугарски језик.
Дигитална читаоница обухвата за почетак 100 дигитализованих публикација из Завичајног фонда Народне библиотеке у најбољем TIFF формату и припадајућим им метаподацима у XML фомату, сортираних у следеће колекције:
Књижевност – Поезија: 35 публикација
Обухвата збирке песама аутора рођених на територији Босилеграда
Књижевност – Проза: 22 публикације
Обухвата Приповедачку / наративну прозу аутора рођених на територији Босилеграда
Књижевност – Народна: 6 публикација
Обухвата збирке сабране народне књижевности (поезија и проза) са територије Босилеграда
Наука и знање о завичају: 20 публикација
Обухвата историјске, географске и друге изворе о Босилеграду и његовом становништву
Стара и ретка грађа и извори: 11 публикација
Обухвата стару и ретку библиотечку грађу и изворе о Босилеграду и његовом становништву
Остала грађа и извори: 6 публикација
Обухвата осталу грађу и изворе аутора рођених на територији Босилеграда
Дигитална читаоница обухвата 100 наслова од 45 аутора, односно укупно 15 482 страна. Наслови који су дигитализовани изворно су 73 на бугарском, 23 на српском и 6 на македонском језику. По години издања, најстарија публикација у читаоници је из 1906. године, а најновија из 2019. године. По Универзалној децималној класификацији знања, највише наслова у читаоници припада групи за књижевност – 67 наслова и групи друштвених наука – 11 наслова. Највише аутора чији су наслови дигитализовани рођено је на територији Босилеградског Крајишта – 32 аутора, односно 82%, док је 7 рођено ван Босилеграда, односно 18% од укупног броја.
Највише дигитализованих наслова издато је на територији Републике Србије – 66%, затим у Републици Бугарској 25,5% и Републици Северној Македонији 8,5%. Од 66 наслова издатих у Републици Србији, само је 34 публикација издато у издаваштву „Братство“ у Нишу, што представља 51,5% од издатих у Србији или 34% од укупног броја дигитализованих наслова. У Републици Бугарској највише наслова издато је у Софији 64% од броја издатих у овој земљи или 16% од укупног броја дигитализованих наслова.
Предност дигиталне читаонице је универзална доступност информација и заштита културног наслеђа, која се физички у изворном облику налази у Завичајном фонду библиотеке. Помоћу дигиталне читаонице могуће је претраживање целокупног доступног фонда како по насловима, метаподацима, ауторима, идавачима, години издања, језику и колекцијама, тако и у самом тексту публикација, који је из пасивног претворен OCR-ом у активни „живи“ текст. Унесени појам у претраживачу, софтвер проналази у којим публикацијама се спомиње и где у самом тексту публикације. Тако, корисници дигиталне читаонице могу да траже потребне појмове и информације и није потребно да знају наслов публикације или име аутора.
Друга предност дигиталне читаонице је та, што Народна библиотека има могућност да поседује и презентује библиотечко-информациону грађу и изворе у дигиталном облику, које физички не поседује у Завичајном фонду, а односе се на наш завичај или су им аутори рођени на територији Босилеградског Крајишта.
Дигиталну читаоницу може користити шири круг корисника у просторијама Народне библиотеке „Христо Ботев“ у складу са Правилником ове установе и у складу са препорукама понашања у време пандемије.
У циљу одрживости пројекта предвиђа се комплетна дигитализација прво Завичајног фонда, а затим и публикација из осталих фондова које се најчешће траже и користе. Тиме би библиотека пратила савреме трендове дигитализације, проширила спектар услуга и увећала број корисника.
ЗАКЉУЧАК
Пројектат је реализован у складу са планираним активностима и буџетом. Створена је модерна дигитална читаоница, која ће бити доступна само у просторијама Народне библиотеке због поштовања ауторских права завичајних аутора, те је не могуће у овој фази исту објавити на интернету. Народна библиотека треба Дигиталну читаоницу у наредном временском периоду да промовише преко средствима медија, путем социјалних мрежа и интернета, како и својим корисницима, како би већи круг заинтересованих грађана сазнао за њу и грађу коју поседује. Потребно је у наредном временском периоду дигитализовати и остатак завичајног фонда, да исти комплетира помоћу дигиталних верзија наслова које имају друге установе и да се пређе на дигитализацију осталих наслова који се највише користе и траже у Народној библиотеци.
За сада у овој фази створени су услови за следеће фазе, када ће Народна библиотека обезбедити све потребне услове, односно уговоре о уступању појединих ауторских правa са завичајним ауторима, чије се књиге налазе у дигиталној верзији у дигиталној читаоници, да би читаоница била доступна и видљива на интернету. У наредним фазама, Народна библиотека треба обезбедити све неопходне техничке услове (серверски хардвери и софтвери) ради боље доступности и видљивости дигиталне читаонице.
Пресконференција је спроведена поштовањем мера заштите, као што је ношење маски и држања растојања између посетилаца.
