Центар културе “Босилеград“ постоји више од пет деценија, а његова основна делатност је развој културе на подручју општине.
Са развојем просветне делатности и школа крајем XIX века, јавила се потреба за развој културних институција, као центри културно-просветног развоја околине у којој су основани. Прве институције културе на овим просторима јесу читалишта, која су отварана у већим насељима тадашње Босилеградсје околије – читалиште „Зора“ у Горњој Лисини (1909), „Христо Ботев“ у Доњој Љубати (1910), „Развитие“ у Босилеграду и др.
Читалиште „Развитие“ у Босилеграду је отворено 1911. године, а оснивач овог читалишта је Евтим Сарчаџијев. Глумац и режисер, господин Сарчаџијев, рођен у Ћустендилу, осим што је организовао и руководио позоришну делатност у читалишту „Братство” у свом родном граду, заједно са нашим чувеним суграђанином Јорданом Захариевим, развијао је позоришну делатност у читалишту у Босилеграду. Касније и сам Јордан Захаријев постаје управник овог читалишта и тад оно доживљава свој највећи успех и шири своју делатност и на библиотекарство. Међутим, маја 1917. године читалиште је спаљено до темеља и више као такво није обновљено.
Културно-просветну делатност читалишта „Развитие” после страдања преузеле су школе, а после Другог светског рата аматерске групе. Многобројна аматерска друштва наставила су традицију, негујући уметност, народну музику и фолклор. Преломни моменат у организованом бављењу културом је оснивање СИЗ-а за културу, Центра за културу и изградња Дома културе. Године 1975. у експлоатацију пуштена је зграда Дома културе, у којој се и данас налази Центар културе. Основни задаци Центра за културу били су неговање филмског репертоара, библиотекарство, позориште, тематске изложбе, гостовање естрадних уметника народне и забавне музике и многи други, а главни задатак био је организавано омасовљавање културно-уметничког аматеризма на читавом подручју традашње СО Босилеград.
Године 1982. основано је аматерско културно-уметничко друштво „Младост”, које је своју активност остваривало кроз секције: драмска, фолклорна, музичка и рецитаторска. Ово друштво представља темељ данашњих секција, а нарочито фолклорне секције Центра културе „Босилеград”.
Године 1997. издваја се библиотечка делатност и оснива се Народна библиотека „Христо Ботев”, а установа прераста у Центар културе „Босилеград“.
Данас у оквиру установе раде секције – музичка, ликовна, драмска, хорска, рецитаторска и фолклорна секција. Установа је најпрепознатљивија по успеху фолклорне и музичке секције, које учествују на многим домаћим и међународним фестивалима и манифестацијама, где постижу значајне успехе и резултате.
Осим основних делатности, Установа Центар за културу „Босилеград“, реализовала је и многобројне пројекте у сфери културног развоја општине Босилеград.
Горан Миланов