ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА
„ФОРМИРАЊЕ ДИГИТАЛНОГ ЦЕНТРА И ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ГРАЂЕ АСОЦИРАНИХ УСТАНОВА“ ФАЗА 2
Општина Босилеград располаже богатом ризницом необрађеног материјалног и нематеријалног културног наслеђа, над којем надлежност имају пре свега Установа Центар културе „Босилеград“, Народна библиотека „Христо Ботев“, Установа за издавачку делатност „Ново Братство“ и основне и средње школе. Вредност културног наслеђа у константном је порасту због природно условљеног времена трајања, али и због нестабилног окружења у смислу развоја нових технологија и промене стила и начина живота. Стога је брига о очувању културног наслеђа у XXI веку не само декларативна обавеза надлежних институција, већ је то морална улога целокупног друштва.
Водећи се том визијом, а уз подршку асоцираних установа, Установа Центар културе „Босилеград“ је априла ове године наставила пројекат из 2018. године „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа“ ДРУГОМ ФАЗОМ, који је одобрен за финансирање од стране Општине Босилеград, која је током реализације прве фазе увидела важћност и значај процес дигитализације у очувању културног наслеђа нашег поднебља. Иако су све информације о финансирању, трајању пројекта, активностима по пројекту и слично представљени на првој конференцији за штампу априла ове године, присетићемо се неких цифара и реченица.
Укупан буџет пројекта је 2.189.370,00 динара. Пројекат финансира Општина Босилеград са учешћем Установе Центар културе сопственим средствима.
Време реализације пројекта је од 01. априла до 31. децембра 2019. године.
Како се ближимо крају реализације пројекта, време је да изнесемо резултате истог, шта смо све постигли и урадили за овај период. Резултате ћемо представити по предвиђеним активностима по пројекту.
Након што је пројекат адекватно представљен широј јавности организовањем прес конференције, како би се увидео значај пројекта за очување културне баштине општине Босилеград, приступило се наставку одабира грађе за дигитализацију. У првој фази започета је дигитализација листа „Братство“ и завршени су први бројеви до броја 478/479 из 1970. године, односно првих 11 година излажења изузев бројева из 1966. године. У другој фази наставили смо дигитализацијом листа „Братство“ од броја 480 из 1971. године до последњег броја 2335/36 из 2012. године.
Пре самог процеса дигитализације извршена је каталогизација бројева и израђен је каталог, ради лакше израде метаподатака у каснијем процесу дигитализације.
Након одабира грађе, почело се је скенирањем грађе. Грађа је скенирана у великој резолуцији ради стварања мастер копија за дуготрајно чување. Из њих су створене и друге оперативне копије ради обраде, израде метаподатака и обезбеђивања лакшег приступа дигиталној грађи.
Скенирани документи заједно са метаподацима чине дигиталне објекте. Обрада дигиталних објеката заснована је на „open source“ програму Res Carta. Програм Res Carta садржи алате за израду метаподатака у Dublin Core стандарду и OAI-PMH протокол за размену истих, алат за обраду OCR текста у документу, алат за формирање колекција дигиталних објеката, као и алати за приказ, читање и претраживање дигиталних колекција, објеката, живог текста у документима и слика. Програми Res Carta и Czur садрже у себи OCR софтвере за оптичко препознавање знакова. То значи, да скенирани текст постаје живи текст, који се може претраживати, копирати и штампати као такав. Други коришћени софтвери су Czur software, jEdit, ResCarta и серверска платформа Apache Tomcat. Обрађени дигитални објекти чувају се на одвојеним медијумима – у централном компјутеру и на физички преносивим носиоцима информација – екстрерни ХДД и на ДВД дисковима.
Циљ дигитализације културног наслеђа је, поред његовог очувања, и обезбеђивање средстава за њихову видљивост и доступност широј групи корисника. Установа Центар културе „Босилеград“ је формирањем Дигиталног центра остварила прву фазу, а дигитализацијом бројева листа „Братство“ и другу фазу пројекта дигитализације културног наслеђа. Формирана је готово платформа на бази Рес Карта алатима, која преставља основу за наредне фазе пројекта и за имплементацију других пројекта из области дигитализације културне баштине.
За сада, Установа на свом сајту омогућује приступ дигиталним документима у pdf формату, формату који у себи садржи живи текст, који је могуће претраживати. Овим се, макар и делимично, остварује секундарни циљ процеса дигитализације – доступност културног наслеђа широј јавности.
О резултатима пројекта у листу „Братство“
