50 година Центара културе „Босилеград“

Казвам ти човек, май се, май се в своето читалище, и себе си занеси там, и детето си,  и детето на детето си,  и посвети го в наука и култура, понеже след цръквата, ведомствата на културата са твоят храм!

Ведомството на културата „Босилеград” е един светилник пренесъл духащия през времето народен дух и превърнал  го на неугасващ огън на родолюбие от формирането му през 1972 година до днешни дни.
Такава е и мисията на поколения жители от Босилеградско, да създадат дом на културата като стожер на всички културни събития в Краището.

С развитието на просветното дело към края на 19 век, културните дейности са били средоточени в читалищата „Развитие” в Босилеград, „Зора” в Горна Лисина и  „Христо Ботев и’ в Долна Любата. Първото читалище  в Босилеград,  открито през 1911 година, е основано от страна на кюстендилският режисьор и актьор Евтим Сарчаджиев. В дейностите се включва известният босилеградчанин Йордан Захариев, който за известно време бива и управник на читалището. През 1917 г. читалището бива опожарено и в такав облик  вече не е възобновявано.

Културно-просветната дейност в босилеградско превзимат училищата, все до формирането на новото читалище „Христо Ботев” , а последователно и Центъра за култура.
Млади все още несигурни изпълнители с огромни предизвикателства правят първите стъпки на новоотворения Център за култура.
Културните събития  в Босилеград първоначално биват организирани  в  помещения на задната част на старото училище в града. Своята дейност започва с кино прожекции и скромен библиотечен фонд поместен в това помещение с една маса и няколко витрини. Интересът към киното , вечеринките и четенето става все по голям. През 1960 година Киното се сдобива с нова  подвижна кино апаратура.
В старата зала „Балкан” прожекции се дават до 1971 година.  Руинирана и негодна за ползване тази зала бива срутена.Театралните любителски пиеси, преди да се построи сградата  която  ще служи за културни изяви, се изпълняват на импровизирани сцени, главно в училишните стаи в селата, а сетне се преместват в залите с които разполагат Кооператиени домове в Долно Тлъмино, Горна и Долна Любата и Горна Лисина. За прожекции на филмите Центъра за култура през 1974 година купува подвижен микробус с киноапаратура и агрегат за електрически ток, с помощта които на годишно ниво биват прожектирани средно около 70 филми.
Когато в селата, съответно и в Босилеград, е вряло от народ и  когато почти всички селски деца отиват на училище, видни учители от нашите краища  по повод всички дръжавни празници организират вечеринки със забавен и състезателен характер. По това време се зачитали и общоселските събори, така че забавленията на младите и възрасните продължавали почти през цялата година, особенно от късна есен, когато привършат,  до  средата на пролетта, когато започват земеделските дейности.

Времето тече, а будни босилеградчани осъзнават, че ако искат да запазят и съхранят културата и обичаите, нужно е да се създаде ведомство с постоянна дейност. Така на 12 февруари 1972 година официално се сформира Центъра за култура „Босилеград”.  Строежът на днешната сграда на Центъра за култура започва  на 6 октомври 1972 година, предвидено е било сградата да бъде готова до 1975, но строежът и обзавеждането на една от най-хубавите и модерни сгради по това време приключва през 1978 година, с повърхнина над 2000 квадратни метра и зала с 343 места.


Още от основаването си Центъра за култура развива основната социална политика. С цел придобиване на млади членове на своите кръжоци в Устава на ведомството е записано, че всеки любуващ и милеещ за културата няма да заплаща членски внос.
За да се повиши общата култура на населението, Центъра за култура „Босилеград” започва да организира различни курсове по изобразително, театрално, музикално, декламаторско и фолклорно изкуство,след това се захваща с грънчарство, кулинарство, журналистика и информатика, курсове по модерни и латиноамерикански танци,организиране на бройни изобразителни пленери, фестивали и понастоящем с развитие на новите технологи с продукция и  дигитализация.
От 1972 година насам през всичките изминали 50 години, Центъра за култура „Босилеград” става стожер на културата и обединителен център за млади и стари, а особенно за напредничавите и талантливи младежи и девойки.
Да правиш театър, означава да създаваш нови светове, да потъваш в други реалности, да живееш друг живот. Центъра за култура не създаде условия за театър, но със всичките си сили  настоява да пресъздаде пиеси и народни обичаи. Сред значимите  пиеси и обичи пресъздадени от заетите в Центъра за култура са пиесата  „Косовски бой” и обичаят от нашето Краище „Седянка”, а ролите на самодейците участвали в тези изпълнения са запазени само в частните албуми и спомените на зрителите.
На черно-бели снимки ни гледат бройни самодейци, вписали своята енергия и театричен талант на дъските на голкямата сцена в Културния дом. Голям е броят на самодейците минали през тази любляща сцена на ведомството, бройни са сърцата туптели с ритъма на своето време, давали не по малки усилия от професионалистите  с цел в най-добра светлина да се представят пред своите близки, приятели и съграждани.
Да възроди и съхрани народната памет, такава е била и остава мисията на Центъра за култура Босилеград, а здравата връзка с традициите се ражда в песента, в хубавата изворна песен от Краището, защото за нашинецът фолклорът е майчината песен носеща се над златните ниви жътварска мелодия, сватбарските и седенкарските песни, звукът на тамбурата и кеменето, тъжната мелодия на гайдата и тропота на тъпана.
Това са кръшните хора виели се по сватби и седянки, от стари и млади, преработени и  чрез различни  хореографии поставени на сцената на Центъра за култура.
Сменят се поколенията, сменят се и костюмите. Така както бързо върви времето, на сцената се появяват поп, фолк и рок групи.
За изминалите десетилетия, особенно по време на дръжавни празници и важни дати за Босилеград и страната  кино залата на ведомството пълнеха бройни фолк певци сред които-Драган Коич-Кеба, Шабан Шаулич, Илда Шаулич, Зорица Брунцлик, Бранка Соврлич, Ясмина Миленкович, Светлана Ражнатович, Аница Миленкович, Илия Луков, Венцислав Пенев и бройни други.
Със изявите си се представяха и рок бандовете: Рибля чорба, Галия, а от местните „Цар Бус”и няколко бенда от музикалния фестивал „Нишвил”.
Аудиторията е имала възможността да види и чуе дивите от операта Ядранка Йованович и Оливер Нйего, пианистът Никола Рацков, и детския водещ и актьор Миня Субота.
От 2004 година в рамките на Центъра за култура  работи и музикалната секция, през която са минали на десетина таланти за музика, които последователно завършават музикални училища и академии. Формацията „Босилеградско славейче” бива сформирана 2012 година от страна на професор Димитър Русев Георгиев, от българския град Силистра, който с босилеградски любители по проект на българското министерство работи до 2017 година.
Богат и многообразен е читалишният живот, а сцената е територията на която процъфтяват жанровете на любителското творчество.Тук правят първите стъпки към по голямите сцени, малките които поемат пътя на предците, защото Центъра за култура е приемственост и връзка с традицията.
През 1971 година създава се любителското дружество „Младост”, в чиито състав са театрален, фолклорен, музикален и декламаторски кръжоци, които през 1973 година минават в рамките на Центъра за култура. Броят на самодейците достига до 90, с тенденция за увеличение.
От тук започват с първите хореводни крачки на  най-малките  от основното училище, които чрез  танцовия състав, особенно след 1996 година  стасват в изявени фолклористи взимали участия на бройни състевателни и ревиални фестивали и събори в страната и чужбина.
Фолклорния състав към  Центъра за култура през изминалите две десетилетия взима участие на фестивали в Сърбия, България, Македония, Босна и Херцеговина, Гърция, Унгария, Австрия и Словакия.
Своите умения представят на МФФ „Добруджа пее и танцува” в Албена, „С България в сърцето”, Каварна, на МФФ „Охридско слънце“ в Охрид.
Сред получените награди са Първо място на регионалната смотра на Пчински и Ябланишки окръг, Първо място на 12-ия Детски етнофестивал „Децата на Балканите/с духовност на Европа”, Първо място и специална награда най-добър фолклор в хореографията „Събор играе в Слатина край Бор, Първо място на МФФ „Сребърна пафта” в Кюстендил, Второ място на МФФ „Великденски средби” в Орловица, Северна Македония и трето място на МФФ”В ритъма на Ябланишките сърца” в Лебане.
За кратко в нашия Културен дом работи и Клуб за латиноамерикански танци, където децата от клуба изучават ритмите на спортските и състезателски танци.На 8 септември 1997 годинаточно в 14 часа в ефира за първи път прозвуча сигнала на Радио Босилеград, създаден по мотив на песента „Гугутка гука”. Радиото бе открито в рамките на Центъра за култура , като медия на малцинството, с цел да информира, забавлява и по един начин да образова  населението от Босилеградско.
В скромни помещения и ограничени ресурси, малък екип ентусиасти, а сетне видни професионалисти деноношно  се слагат  основите на бъдещата медия. Първоначално с тричасова програма, а постепенно с развитие на кадрово-техническите ресурси заема 24-часовото пространство с двоезична програма. Редат се предавания, преди всичко с информативен и забавен характер, пряко включване на слушатели, политически анализи, интервюта с видни личности. В рамките на Центъра за култура работи цели 18 години. Центъра за култура от 2008 се сдоби и с позволително за откриване на месна телевизия, бе създадено и оборудвано студио и закупена предавателна техника, след доста неудчни опити започна да излъчва и сопствена програма, но поради законови промени загуби разрешителното за работа и спря излъчването през 2016 година. От 1 януари 2017 година основателските права на радиото, съответно и на телевизията превзима  Националния съвет на българското национално малцинство в Сърбия и съдава ново ведомство в същите помещения на Центъра за култура.
Предишните работещи в Радиото биват разпоредени в нова организационна единица на Центъра за култура „Аудио,видео и евент продукция”. Започват да се редят нови съдържания, произведени в продукцията. На стотици радио предавания от областта на културата, обичаите, традиционалните ястия, земеделието и здравеопазването  са излъчени чрез Радио Босилеград. Също така Продукцията организационно и технически подпомага всички събития организирани от страна на Центъра за култура и община Босилеград.
През изминалите педесет години във фоаето на Центъра за култура биват подредени  на десетки изложби на художници любители и професионалисти от Босилеград, Сърбия и България. Първата изложба бива поставена през далечната 1971 година на 25 май тогавашният Ден на младостта на художника от нашето малцинство Богдан Николов.
Центъра за култура като културен храм на община Босилеград задвижва и организиране на художествени пленери с участие на художници от страната и чужбина. Организирани са няколко пленери, чиито дела красят стените на помещенията.След смяната на политическите системи на тогавашна  Сърбия  и Черна Гора и България, кметът на Босилеград Владимир Захарийев с тогавашните кметове  на Кюстендил  и Трекляно Людмил Стоянов и Камен Арсов договарят  отново да  бъде възобновен  събора Славчето край село Извор. Това се случва на  25 септември 2005 година след четринадесет годишна пауза. Същата година съвместно общините Босилеград, Кюстендил и Крива Паланка договарят, а следващата 2006  възобновняват и  съборите на Голеш, Жеравино и Бобешино.
На всички тези събори до днешна дата голяма роля има Центъра за култура с участие на танцовия ансамбъл , където съвместно с ансамблите от Кюстендил и Крива Паланка се изнасят чудесни културно-художествени програми с танци и песни от Краището.
Центъра за култура „Босилеград става средище на духовност,творчество и талант.
Хората  в община Босилеград не ги определя само езикът, писмото, литературата и културата, но и традиционните фолклорни ценности – песни, танци, носии, фолклорни фестивали и танцови състави. Именно, в този край и в прочутото Босилеградско краище дълги години се съхранява духовното и културно наследство, чрез музика, песен, танц и селски събори.Една от по големите  манифестации е и Международния фолклорен фестивал „Босилеградско краище пее и танцува”
През 2007 година Центъра за култура „Босилеград“, поема голямата мисия – чрез Международния фолклорен фестивал „Босилеградско краище пее и танцува“ си постави за цел да съхрани във времето обичаите, народните песни и танци.
Фолклорът е богатството на единнарод и точно народната музика и танците са тези, които ни връщат към традициите  и същото времено представя нашата национална идентичност. Тя е тази, която кара всеки един участник на сцената, всеки един любуващ посетител дабъдат повече родолюбци.
Един от факторите фолклорът да се запази през вековете е, че той се предава от поколение на поколение, от майки на дъщери, от баби на внуци и така до ден днешен. Народната песен винаги е била в душата на народа ни, близка до нашия бит, радост и мъка. Пята от поколения като всеки е допринасял понещо за нейното развитие. То затова се нарича „Народно творчество“. В това е силата на фолклора, заради емоцията, която влиза в душите на хората. Затова никой няма право да прекъсва този процес под формата на присвоено авторство, с цел печелене на пари или болни „творчески амбиции“.
Фестивалът се организира от страна на Община Босилеград и Центъра за култура „Босилеград”, под патронаж на кмета на Босилеград Владимир Захариев.

Новото време донесе и нови предизвикателства пред управляващите и заетите в Културния център. За редица мероприятия и ремонтни дейности в сградата на Дома на културата се все повече налага модела на проектно финансиране, което изисква нов съвремен подход към плануването и реализацията на дейностите на Ведомството. В последните 5 години по-този начин бяха спечелени редица проекти финансирани от ЕУ-Прогрес, Външно министерство на РБ, Министерство на културата на РС, Община Босилеград и Министерство на опазването на околната среда на РС. През този период по този начин бяха обеспечени около 120.000 евро допълнителни средства с които бяха финансирани и в момента се финансират редица проекти.  По-този начин са решени и в момента се решават проблеми които измъчват ведомството с десетилетия, като ремонта на покрива и засегнатите помещения и ремонт на парното отопление на сградата на Дома на културата. По този начин се финансират и проекти които имат за цел да съхранят културното наследство – създаден е  Център за дигитализация на културното наследство и вече са  дигитализирани всички броеве на вестник Братство от 1959 до 2012 год. Дигитализирани са и ретки книги и книги от „Родния фонд“ в босилеградската Народна библиотека „Христо Ботев“ по общ проект финансиран от община Босилеград.В момента се дигитализират аудио материали от Радио Босилеград, което работи в продължение на 18 години в състава на Културния център.Създадена е и работилница за изработка на глинени изделия с калъпи и грнчарско колело, както и секция за скулпторство която е оборудвана със съвремена печка за изпичане и глазиране на ръкоделия, предмети и художествени творби от глина.

Благодарение на дейностите по един от проектите финансирани от община Босилеград са събрани предмети и оборудване от бита на нашия народ през изминалите времена, които са изложени в хола на Дома на културата и по този начин са съхранени от зъба на времето и забравата. Един съвсем раличен свят който изчезна пред очите ни прогонен от „прогреса“ на „новото време“ …

Дом за всеки, това е Центъра за култура „Босилеград”.Създаден от народа на босилеградско за същия този народ.
Вратите му са широко отворени за всички възрасти и за всеки любуващ културното наследство, защото талантът никога не е имал възраст.
През изминалите педесет години на сценаста се изявяват деца от предучилишна възраст, ученици, младежи и девойки, средна възраст и пенсионери!

Всичките заедно празнуват и заедно чертаят посоките на новия век!

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТА „ДИГИТАЛНА АУДИОТЕКА – ДИГИТАЛИЗАЦИЈА АУДИО КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА“ ФАЗА II

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТА

„ДИГИТАЛНА АУДИОТЕКА – ДИГИТАЛИЗАЦИЈА АУДИО КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА“

ФАЗА II

Општина Босилеград располаже богатом ризницом необрађеног материјалног и нематеријалног културног наслеђа, над којем надлежност имају пре свега Установа Центар културе „Босилеград“, Народна библиотека „Христо Ботев“, Установа за издавачку делатност „Ново Братство“ и  основне и средње школе. Вредност културног наслеђа у константном је порасту због природно условљеног времена трајања, али и због нестабилног окружења у смислу развоја нових технологија и промене стила и начина живота. Стога је брига о очувању културног наслеђа у XXI веку не само декларативна обавеза надлежних институција, већ је то морална улога целокупног друштва.

Установа Центар културе „Босилеград“ је успешно реализирала три фазе пројекта „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа“, којом је формирала Дигитални центар за дигитализацију завршила са дигитализацијом листа „Братство“. Формиран је дигитални репозиторијум, чиме су створени услови за имплементирање других пројеката. У трећој фази овог пројекта извршена је набавка сервера са пратећим оперативним серверским системом и пратећим хардвером и софтвером за презентацију и промоцију дигитализоване грађе из првих двеју фаза пројекта. Тиме је постигнут и други главни циљ дигитализације, да поред очувања културног наслеђа оно буде и доступно широј групи корисника.

Установа Центар културе „Босилеград“ у сарадњи са Народном библиотеком је 2020. године реализовала пројекат „Дигитално Крајиште – Дигитализација Завичајног фонда“, финансиран од стране Општине Босилеград, која је током реализације ранијих пројеката из области дигитализације увидела важност и значај процес дигитализације у очувању културног наслеђа нашег поднебља. Главни резултат овог пројекта представља Дигитална читаоница формирана у просторијама Народне библиотеке „Христо Ботев“, где су у дигиталној форми доступне књиге из Завичајног фонда библиотеке. Дигитална читаоница у Народној библиотеци „Христо Ботев“ представља савремену дигиталну читаоницу за презентацију и претраживање дигиталног културног наслеђа развијена на бази ResCarta алата. Поседује савремени прегледни интерфејс преведен на српском језику. Дигитална читаоница за почетак обухвата 100 наслова локалних аутора и аутора који су писали о овом крају, подељених у 6 колекција. Пре дигитализације извршена је каталогизација и израђен каталог са регистрима доступан на сајту Установе Центар културе „Босилеград“.

Установа Центар културе „Босилеград“ је пројектом „Дигитална аудиотека – Дигитализација аудио културног наслеђа“ 2021. започела нову, експерименталну фазу у
дигитализацији културног наслеђа Босилеградског Крајишта. Овим пројектом Установа је
начинила нови, даљи корак у дигитализацији, који још увек није актуелан, нити примењиван у другим установама културе у Србији. За реализацију овог пројекта одабрана је аудио грађа из архива Радио Босилеграда и архиве организационе јединице „Аудио, видео и евент продукција“, које су снимане у периоду од оснивања до затварања – вести, емисије из области културе, образовања, традиције, свакодневног живот. Формирана је платформа, базирана на ResCarta алатима, коју смо превели на српском језику. Током реализације овог пројекта, успешно је дигитализавана одабрана грађа за период 2008-2016 године на српском језику.

Пројектом „Дигитална аудиотека – дигитализација аудио културног наслеђа – ФАЗА II“ наставиће се развој сарадње унутар Установе између организационих јединица и притом ће се на савремен начин и на принципима дигитализације наставити очување и доступност свим заинтересованим грађанима и запосленима у Установи културно наслеђе настало у аудио облику за време рада Радио Босилеграда, као организацоне јединице Установе. Како су новине писана хроника дешавања у нашем крају, тако су вести и остале емисије звучна хроника и представљају својеврсну хронику, историјски извор о дешавањима у нашем крају.

Укупан буџет пројекта је 3.711.592,00  дин. Пројекат финансира Општина Босилеград.

Време реализације пројекта је од 01. јануара до 31. децембра 2022. године.

Циљ пројекта „Дигитална аудиотека – дигитализација аудио културног наслеђа – ФАЗА II“ је да омогући лакши рад запослених у установама културе, да омогући научно-истраживачки рад и примену у науци, образовању и изградњи друштва заснованог на знању, да допринесе очувању националног идентитета и културне разноврсности националних заједница нашег поднебља, као и побољшању позиције наше земље на глобалном плану.

 

Циљне група пројекта:
1. Група истраживача, пре свих историчара, библиотекара, кустоса и архивиста, који говоре српски и бугарски језик и баве се темама као што су локална историја, локална културна баштина и дигитализација завичајних извора информација, као и сви становници који живе на територији општине Босилеград и они који су се одселили и њихово потомство и имају интерес очувања свог порекла.
2. Запослени у Аудио, видео и евент продукцији и у другим организационим јединицама Установе Центар културе „Босилеград“, као и запослени у УЗИД Нова радио-телевизија Босилеград, којима би аудиотека била полазна тачка у припремању нових емисија.

Потенцијал одрживости пројекта се, поред осталог, огледа у садржајима који ће настати током пројектног циклуса и који ће бити коришћени као средство за најширу популаризацију културне баштине општине Босилеград. У циљу одрживости пројекат предвиђа и повезивање са националним и европским иницијативама које имају за циљ популаризацију културног наслеђа.

Активности планирани пројектом:

  • Представљање и промоција пројекта
  • Наставак одабира аудио грађе за дигитализацију
  • Наставак каталогизације и обраде одабране аудио грађе за дигитализацију
  • Набавка опреме за доступ аудио грађе, односно формирање дигиталног
  • Наставак аудио грабовања и преформатирања аудио фајлова и обрада дигиталних аудио документа, дигитална рестаурација и провера квалитета
  • Наставак стварања мастер и других оперативних копија дигиталних аудио докумената
  • Наставак израде метаподатака
  • Наставак обраде дигиталних аудио објеката
  • Обезбеђивање дугутрајног чувања на физички преносивим носиоцима информација
  • Обезбеђивање приступа дигиталној грађи
  • Представљање резултата пројекта

Очекивани резултати пројекта:

Дигитализовано и адекватно репрезентовано културно наслеђе у свим својим
облицима омогућиће несметани научно-истраживачки рад и примену у науци, образовању
и изградњи друштва заснованог на знању, имаће допринос очувању националног
идентитета и културне разноврсности националних заједница нашег поднебља, као и
побољшању позиције наше земље на глобалном плану.
Краткорочни резултати пројекта
Завршетком пројекта, очекују се следећи краткорочни резултати:
– Извршена квалитетна каталогизација одабране аудио грађе за дигитализацију и израђен
каталог у електронском и папирном облику по смерницама и стандардима;
– Извршено квалитетно аудио грабовање и преформатирање аудио фајлова;
– Извршена квалитетна и усаглашена буџету пројекта набавка неопходне опреме за
квалитетни доступ дигиталним аудио објектима
– Формирана дигитална аудиотека на серверу установе са дигиталним аудио фајловима са
регулисаним ауторским правима за доступ широј групи корисника;
– Формиран дигитални репозиторијум, са прегледним корисничким интерфејсом;
– Физички заштићена аудио грађа и извори;
– Универзална доступност информација;
– Формирана основа за сарадњу са другим институцијама и појединцима, који поседују
грађу и изворе у свим својим облицима, за размену и допуну фондова;
– Популарисање аудио грађе и извора и запослених у продукцији и радио Босилеграду као
њихови ствараоци;
Дугорочни резултати пројекта
Завршетком пројекта, очекују се следећи дугорочни резултати:
– Формирана савремена дигитална аудиотека за презентацију и претраживање дигиталног
аудио културног наслеђа, које ће постати доступно широј групи корисника;
– Почетак стварања модерног дигиталног центра, који ће обухватати све видове културног
наслеђа;
– Створене могућности за реализирање следећих фаза пројекта;
– Пораст интересовања Установа да дигитализирају своју грађу, чиме би допринели бољем
комплетирању дигиталног репозиторијума и обезбедили јединствен приступ културном
наслеђу и испунили своје законске обавезе;
– Развој свести о значају научног и културног наслеђа и улози појединца у његовом
очувању.

 

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА „ДИГИТАЛНA АУДИОТЕКА – ДИГИТАЛИЗАЦИЈА АУДИО КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА“

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА

„ДИГИТАЛНA АУДИОТЕКА – ДИГИТАЛИЗАЦИЈА АУДИО КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА“

Општина Босилеград располаже богатом ризницом необрађеног материјалног и нематеријалног културног наслеђа, над којем надлежност имају пре свега Установа Центар културе „Босилеград“, Народна библиотека „Христо Ботев“, Установа за издавачку делатност „Ново Братство“ и  основне и средње школе. Вредност културног наслеђа у константном је порасту због природно условљеног времена трајања, али и због нестабилног окружења у смислу развоја нових технологија и промене стила и начина живота. Стога је брига о очувању културног наслеђа у XXI веку не само декларативна обавеза надлежних институција, већ је то морална улога целокупног друштва.

Установа Центар културе „Босилеград“ је успешно реализирала три фазе пројекта „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа“, којом је формирала Дигитални центар за дигитализацију завршила са дигитализацијом листа „Братство“. Формиран је дигитални репозиторијум, чиме су створени услови за имплементирање других пројеката. У трећој фази овог пројекта извршена је набавка сервера са пратећим оперативним серверским системом и пратећим хардвером и софтвером за презентацију и промоцију дигитализоване грађе из првих двеју фаза пројекта. Тиме је постигнут и други главни циљ дигитализације, да поред очувања културног наслеђа оно буде и доступно широј групи корисника.

Установа Центар културе „Босилеград“ у сарадњи са Народном библиотеком је 2020. године реализовала пројекат „Дигитално Крајиште – Дигитализација Завичајног фонда“, финансиран од стране Општине Босилеград, која је током реализације ранијих пројеката из области дигитализације увидела важност и значај процес дигитализације у очувању културног наслеђа нашег поднебља. Главни резултат овог пројекта представља Дигитална читаоница формирана у просторијама Народне библиотеке „Христо Ботев“, где су у дигиталној форми доступне књиге из Завичајног фонда библиотеке. Дигитална читаоница у Народној библиотеци „Христо Ботев“ представља савремену дигиталну читаоницу за презентацију и претраживање дигиталног културног наслеђа развијена на бази ResCarta алата. Поседује савремени прегледни интерфејс преведен на српском језику. Дигитална читаоница за почетак обухвата 100 наслова локалних аутора и аутора који су писали о овом крају, подељених у 6 колекција. Пре дигитализације извршена је каталогизација и израђен каталог са регистрима доступан на сајту Установе Центар културе „Босилеград“.

Пројектом „Дигитална аудиотека – дигитализација аудио културног наслеђа“ развила се сарадња унутар Установе између организационих јединица и притом на савремен начин и на принципима дигитализације почело је очување и доступност свим заинтересованим грађанима и запосленима у Установи културно наслеђе настало у аудио облику за време рада Радио Босилеграда, као организацоне јединице Установе. Како су новине писана хроника дешавања у нашем крају, тако су вести и остале емисије звучна хроника и представљају својеврсну хронику, историјски извор о дешавањима у нашем крају.

Укупан буџет пројекта је 2.993.889,10 дин. Пројекат финансира Општина Босилеград.

Време реализације пројекта је од 01. јануара до 31. децембра 2021. године.

Како се ближимо крају реализације пројекта, време је да изнесемо резултате истог, шта смо све постигли и урадили за овај период. Резултате ћемо представити по предвиђеним активностима по пројекту.

Промоција пројекта није реализована почетком године на традиционални начин због пандемије, али је исти адекватно представљен на сајту Установе и путем друштвених мрежа.

Почетак пројекта обележила је едукација учесника у пројекту. Извршена је адекватна и квалитетна едукација учесника, припремљен је материјал за едукацију и одржане су радионице по темама предвиђених пројектом.

Након едукације учесника приступило се суштинском процесу дигитализације првим кораком одабиром грађе за дигитализацију. Бенефицијент овог пројекта решио је да направи пионирски подухват у дигитализацији, дигитализацијом аудио културног наслеђа.

Организациона јединица „Аудио, видео и евент продукција“ уступила је сирови материјал за потребе реализациоје овог пројекта. Одабрана је емисија „Вести“ за период од 2008. до 2016. године, јер представљају својеврсну хронику нашег региона.

Одабрано је 1915 емисија „Вести“. Израђен је каталог емисија, извршено је преформатирање аудио грађе и урађени су метаподаци.

Извршена је аудио транскрипција, убацивањем речи у звук, како би звук постао претражив за кориснике. Формирано је 9 колекција по годинама издавања емисија.

Као главни резултат пројекта формирана је ДИГИТАЛНА АУДИОТЕКА, која тренутно садржи 9 колекција са 1915 дигиталних објеката у најбољем ВОРБИС аудио формату.

Предност ДИГИТАЛНЕ АУДИОТЕКЕ је та што се може претраживати звук, што је пионирски подухват у сфери дигитализације културног наслеђа.

У циљу одрживости пројекта предвиђа се комплетна дигитализација емисија вести од оснивања 1997. године до затварања Радио Босилеграда  2016. године.


Пресконференција је спроведена поштовањем мера заштите, као што је ношење маски и држања растојања између посетилаца.

ДИГИТАЛНА АУДИОТЕКА

Добродошли

у дигиталну аудиотеку Дигиталног центра Установе Центар културе „Босилеград“, који је настао са циљем да омогући приступ и претраживање вредном дигитализованом аудио културном наслеђу општине Босилеград и да омогући научно-истраживачки рад и примену у науци, образовању и изградњи друштва заснованог на знању, да допринесе очувању националног идентитета и културне разноврсности националних заједница нашег поднебља, као и побољшању позиције наше земље на глобалном плану.

Дигитална аудиотека обухвата дигитализовану аудио грађу у току реализације пројекта „Дигитална аудиотека – дигитализација аудио културног наслеђа„, финансиран од стране Општине Босилеград. Дигитализована аудио грађа на садашњем нивуо обухвата 1915 емисија „Вести“ организационих јединица Установе „Аудио, видео и евент продукција“ и „Радио Босилеград“ .

Претрага у звуку


Платформа на којој је изграђена дигитална аудиотекам омогућује претрагу у самом звуку аудио грађе. Унесите жељени појам у поље за претрагу. Претражујете у аудио фајловима целе дигиталне аудиотеке.
Напомена: Текстови су ћирилични, претражујте ћириличним писмом.


 

 

 

 


 

Creative Commons License
Digital collections by Digital Audioteka of Digital centre of Cultural center „Bosilegrad“ is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.

ФИЛМ: Тома

„Не мери се живот по броју година на који га развучеш, већ колико живота ставиш у сваки дан.“
Ово је прича о души.

Оригинални наслов: Тома
Датум и време приказивања филма: 11. и 12.11.2021. од 15:00, 18:00 и 21:00 часова
Место приказивања филма: Велика сала Дома културе
Цена улазнице: 300,00 динара
Дужина трајања филма: 146 мин
Држава/Година: SRB/2020
Жанр: Биографски
Глумци: Милан Марић, Тамара Драгичевић, Петар Бенчина, Андрија Кузмановић, Сања Марковић
Режисер: Драган Бјелогрлић

САДРЖАЈ:

Овај филм је један импресионистички портрет Томе Здравковића (Милан Марић) који приказује саме његове почетке, баш као и врхунац славе, његове љубави које су га инспирисале приликом компоновања неких од највећих хитова, баш као и однос са великим бројем пријатеља које је имао у уметничком миљеу Југославије. Поред Томе, кроз филм пратимо животе познатих уметника тог времена — Зорана Радмиловића, Мике Антића, Тозовца итд.

Ово је биографска прича о Томи Здравковићу, човеку кога не памтимо само по његовим песмама, већ као и једног великог боема — по понашању и у души. Филм прати две линије радње — 1991. пратимо однос Томе и доктора који започиње лечење Томе и како се то познанство претвара у пријатељство. Друга линија прати Томин живот — од детињства у Печењевцу, преко познанства са Силваном Арменулић (Тамара Драгичевић) које ће пресудно утицати на његову каријеру и приватни живот, достизања неслућене висине популарности али и дна живота. Ово је прича о души.

Филм „Тома“ биће приказан са поштовањем мера заштите, као што је ношење маски и држања растојања између гледалаца.

РЕЗУЛТАТИ НАГРАДНОГ КОНКУРСА „УСКРС СА ПОРОДИЦОМ“

ПРВА КАТЕГОРИЈА – ПЪРВА КАТЕГОРИЯ

Име и презиме Место Држава Број гласа
Р.бр. Име и фамилия Място Държава Брой гласове
1. Ромина Танева Бургас България 2062
2. Милица Велинов Врање Србија 257
3. Дејан Јовановић Босилеград Србија 246
4. Драгана Евтимов Босилеград Србија 222
5. Магдалена Манасијев Босилеград Србија 170
6. Кристијан Петков Босилеград Србија 143
7. Матеја Спасић Босилеград Србија 120
8. Анастасија Бојков Босилеград Србија 70
9. Анна Стойкова Варна България 32
10. Ивон Павлова Плевен България 30
11. Сияна Павлова Плевен България 27
12. Александър Ямболов Варна България 25
13. Пламена Костова Димитровград България 23
14. Катерина Николова Варна България 20
15. Йоана Георгиева Варна България 18

 

ДРУГА КАТЕГОРИЈА – ВТОРА КАТЕГОРИЯ

Име и презиме Место Држава Број гласа
Р.бр. Име и фамилия Място Държава Брой гласове
1. Андреј Миланов Босилеград Србија 642
2. Стефан Андонов Босилеград Србија 600
3. Анастасија Цеков Босилеград Србија 537
4. Стефан Миладинов Босилеград Србија 533
5. Даријан Стоименов Босилеград Србија 340
6. Лука Стоименов Босилеград Србија 336
7. Дарко Тодоров Босилеград Србија 323
8. Сара Стоименов Босилеград Србија 245
9. Михајло Јовановић Босилеград Србија 204
10. Лазар Асенов Босилеград Србија 198
11. Димитар Миланов Босилеград Србија 191
12. Рафаел Петков Босилеград Србија 187
13. Никодина Стојнев Босилеград Србија 182
14. Данијел Смилков Босилеград Србија 181
15. Хана Василков Босилеград Србија 168
16. Давид Манасијев Босилеград Србија 166
17. Лазар Стоименов Босилеград Србија 144
18. Петра Пенев Босилеград Србија 142
19. Мануела Василков Босилеград Србија 137
20. Младен Цветков Босилеград Србија 134
21. Леонтина Симеонов Босилеград Србија 131
22. Анђела Ђукановић С. Митровица Србија 127
23. Никица Симеонов Босилеград Србија 125
24. Мила Димитров Ддимитровград Србија 121
25. Софиа Алексов Босилеград Србија 120
26. Катарина Бојков Босилеград Србија 120
27. Петра Григоров Босилеград Србија 113
28. Урош Спасов Босилеград Србија 99
29. Михајло Игњатов Босилеград Србија 89
30. Милица Бојков Босилеград Србија 89
31. Мила Костов Босилеград Србија 84
32. Алекс Христов Босилеград Србија 84
33. Глорија  Генов Босилеград Србија 83
34. Ана Јанков Босилеград Србија 83
35. Давид  Господинов Босилеград Србија 80
36. Нина Ефтимов Босилеград Србија 78
37. Борис Борисов Босилеград Србија 76
38. Михајло Спасић Босилеград Србија 75
39. Чарна Станковић С. Митровица Србија 73
40. Стефана Стоичков Босилеград Србија 72
41. Мила Иванов Босилеград Србија 72
42. Александар Арсов Босилеград Србија 64
43. Денис Петров София България 63
44. Вања Манасијева Босилеград Србија 62
45. Теа Динов Босилеград Србија 61
46. Марија Јакимова Босилеград Србија 59
47. Габриела Петрова София България 58
48. Петя Димитрова Русе България 57
49. Михајло Николов Босилеград Србија 57
50. Константин Разгрятлян София България 56
51. Карол Григоров София България 56
52. Слави Асенов Тутракан България 54
53. Симона  Василев Босилеград Србија 52
54. Паолина Донкова София България 52
55. Мария Йоргова Бургас България 52
56. Сияна Иванова София България 51
57. Мария Георгиева Берковица България 50
58. Виктория Атанасова Бургас България 50
59. Тони Стайков София България 49
60. Стефан Иванов София България 49
61. Йоана Ганкова Бургас България 48
62. Ивон Иванова Бургас България 48
63. Атанас Кръстев София България 48
64. Ника Линкова Бургас България 47
65. Леонардо Глигоров Босилеград Србија 47
66. Десислава Коева Тутракан България 47
67. Георги Сайменов София България 47
68. Генка Петкова Бургас България 47
69. Виктория Петрова София България 47
70. Алейна Илиева Тутракан България 47
71. Димо Димов София България 46
72. Диян Вълков Бургас България 46
73. Атанас Янев София България 46
74. Ралица Каменова София България 45
75. Николай Цъцаров Бургас България 45
76. Иван Кръстев София България 45
77. Галин Георгиев Бургас България 45
78. Велизар Бонев София България 45
79. Анджела Георгиева София България 45
80. Константин Станчев София България 44
81. Ева Матеева София България 44
82. Мария Стоилова София България 43
83. Владислав Владимиров София България 43
84. Александра Геновска София България 43
85. Моника Георгиева Бургас България 42
86. Живомира Лазарова София България 42
87. Деян Братоев Варна България 42
88. Пламен Митев Бургас България 41
89. Кристиян Маринов София България 41
90. Камелия Йорданова Бургас България 41
91. София Янева Бургас България 40
92. Мирослав Христов София България 40
93. Мадлен Милчева София България 40
94. Спас Николов София България 39
95. Ния Ракова София България 39
96. Ирина Попова Варна България 38
97. Александра Лазарева София България 38

 

ТРЕЋА КАТЕГОРИЈА – ТРЕТА КАТЕГОРИЯ

Име и презиме Место Држава Број гласа
Р.бр. Име и фамилия Място Държава Брой гласове
1. Дарио Андонов Босилеград Србија 550
2. Христина Васева Босилеград Србија 471
3. Миљан Пенев Босилеград Србија 241
4. Киара Апостолова Несебър България 159
5. Ивана Гићанов С. Митровица Србија 109
6. Викторија Митов Босилеград Србија 103
7. Марија Раденков Босилеград Србија 92
8. Андрея Кръстева Монтана България 80
9. Пламена Атанасова Монтана България 77
10. Дијана Димитров Димитровград Србија 66
11. Калина Руменова Монтана България 64
12. Илиян Георгиев Монтана България 64
13. Юлиян Христов Монтана България 63
14. Наталия Дашова Монтана България 62
15. Александра Иванова Монтана България 62
16. Еманоела Каменова Монтана България 60
17. Анђела Стоилкова Босилеград Србија 60
18. Стилиян Георгиев Монтана България 58
19. Константин Любомиров Монтана България 58
20. Лана Димитров Димитовград Србија 57
21. Андрея Заркова Монтана България 57
22. Сара Славов Димитовград Србија 56
23. Божидара Томова Монтана България 54
24. Александар Стоичков Босилеград Србија 54
25. Ина Алексиева София България 44
26. Елена Шойлева София България 41

Виртуелна изложба „Дух времена“

Поводом Међународног фестивала „Ускрс на тромеђи 2021“, Установа Центар културе „Босилеград“ из Босилеграда, представља виртуелну изложбу „Дух времена“.

Изложба представља збирку фотографија експоната, који су израђени грнчарској радионици Центра културе у склопу пројекта „Културна баштина у служби социјалне кохезије“, Фаза 2, који је финансиран од стране Општине Босилеград.

Продукција: Центар културе „Босилеград, Босилеград

Аутор изложбе: Љубиша Пенев

НАГРАДНИ КОНКУРС „УСКРС СА ПОРОДИЦОМ“

Пандемија COVID-19 у глобалном размеру наметнула је неизбежне промене услова рада, начина живота, како појединца, тако и друштва у целини. Довела је до реструктурирања различитих области заснованих на новим информационим и комуникационим технологијама. То захтева и други приступ у спровођењу конкурса за презентацију дечјих уметничких дела.
Ове године Установа Центар културе „Босилеград“ расписује по четврти пут годишњи наградни конкурс поводом Ускршњих празника, који се ове године назива „УСКРС СА ПОРОДИЦОМ“ и има другачију регулативу.
Конкурс је део фестивала „УСКРС НА ТРОМЕЂИ 2021“.

Трајање Конкурса: Од 12.04.2021. до 06.05.2021. год. до 22:00 ч.
Право учешћа: Деца и ученици од I до VIII разреда
Време за бојење и цртање: Од 19.04. до 25.04.2021. год.
Старосне категорије: I категорија Деца из вртића и предшколског узраста
II категорија Ученици од 1 – 4 разреда
III категорија Ученици од 5 – 8 разреда
Слање готових материјала: До 28. априла до 22:00 ч.
Објављивање материјала за гласање на Facebook-у: 30.04.2021. год.
Гласање помоћу лајкова на Facebook-у: Сваког дана од 30.04. до 03.05.2021. до 00:00 ч.
Објављивање резултата: 04.05.2021. год. в 12:00 ч.
Додела награда: 06.05.2021. год.

 

РЕГУЛАТИВА:

Учесници могу учествовати на конкурсу:

  1. Са готовим обојеним мотивом, који могу преузети од доле приложених мотива, одштампати, обојити уљним и дрвеним бојама или фломастерима, фотографисати или скенирајти и послати на било који од доленаведених начина. Ова метода је могућа ако учесници имају штампач и скенер/камеру.

ПДФ формат:

Улазак Христов у Јерусалим

Тајна вечера Суђење Господу Исусу Христу Разпеће Христово Васкрсење Христово – Васкрс

ЈПГ формат:

Улазк Христов у Јерусалим

Тајна вечера Суђење Господу Исусу Христу Разпеће Христово Васкрсење Христово – Васкрс

Ако желите сазнати више о догађајима везаним за предложене ускршње мотиве, кликните на одговарајућу фотографију. Да бисте преузели фотографију, кликните одговарајући наслов испод фотографије!

 

  1. Са цртежом, уметничким делом, којим ће учесници показати своју креативност, заједно са мамом и татом! Цртеж треба да буде на тему Ускрса, ускршњих јаја, ускршњих посластица и свега онога што Ускрс чини посебним за породицу.

Обојени мотиви и цртежи биће објављени у одвојеним албумима по старосним категоријама на Facebook страници догађаја ОВДЕ.

Гласање ће се вршити путем лајкова и реакција на фотографије (коментари и дељења се не рачунају.

Наградни фонд укључује три ПРВА, три ДРУГА и три ТРЕЋА места. Свака категорија имаће прво, друго и треће место. Прво место добија мобилни телефон, друго место паметни сат, а треће школски прибор према старосним групама. Победницима ће награде бити уручене на кућној адреси.

Готове мотиве и цртежи учесници морају да пошаљу на е-адресу kultura.bosilegrad@gmail.com или преко Viber +38165 62 79 880 и +38164 59 22 755 или Facebook messenger – https://www.facebook.com/velikden2020.

УЗ СВАКУ СЛИКУ ТРЕБА ДОДАТИ И СЛЕДЕЋЕ ИНФОРМАЦИЈЕ:
ИМЕ И ПРЕЗИМЕ УЧЕСНИКА, УЗРАСТ / РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ, МЕСТО И БРОЈ ТЕЛЕФОНА ЗА ПОВРАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ.

 

Контакт телефон 064/59-22-755.

Босилеград

12.04.2021. год.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТА „ДИГИТАЛНА АУДИОТЕКА – ДИГИТАЛИЗАЦИЈА АУДИО КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА“

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТА

„ДИГИТАЛНА АУДИОТЕКА – ДИГИТАЛИЗАЦИЈА АУДИО КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА“

Општина Босилеград располаже богатом ризницом необрађеног материјалног и нематеријалног културног наслеђа, над којем надлежност имају пре свега Установа Центар културе „Босилеград“, Народна библиотека „Христо Ботев“, Установа за издавачку делатност „Ново Братство“ и  основне и средње школе. Вредност културног наслеђа у константном је порасту због природно условљеног времена трајања, али и због нестабилног окружења у смислу развоја нових технологија и промене стила и начина живота. Стога је брига о очувању културног наслеђа у XXI веку не само декларативна обавеза надлежних институција, већ је то морална улога целокупног друштва.

Установа Центар културе „Босилеград“ је успешно реализирала три фазе пројекта „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа“, којом је формирала Дигитални центар за дигитализацију завршила са дигитализацијом листа „Братство“. Формиран је дигитални репозиторијум, чиме су створени услови за имплементирање других пројеката. У трећој фази овог пројекта извршена је набавка сервера са пратећим оперативним серверским системом и пратећим хардвером и софтвером за презентацију и промоцију дигитализоване грађе из првих двеју фаза пројекта. Тиме је постигнут и други главни циљ дигитализације, да поред очувања културног наслеђа оно буде и доступно широј групи корисника.

Установа Центар културе „Босилеград“ у сарадњи са Народном библиотеком је 2020. године реализовала пројекат „Дигитално Крајиште – Дигитализација Завичајног фонда“, финансиран од стране Општине Босилеград, која је током реализације ранијих пројеката из области дигитализације увидела важност и значај процес дигитализације у очувању културног наслеђа нашег поднебља. Главни резултат овог пројекта представља Дигитална читаоница формирана у просторијама Народне библиотеке „Христо Ботев“, где су у дигиталној форми доступне књиге из Завичајног фонда библиотеке. Дигитална читаоница у Народној библиотеци „Христо Ботев“ представља савремену дигиталну читаоницу за презентацију и претраживање дигиталног културног наслеђа развијена на бази ResCarta алата. Поседује савремени прегледни интерфејс преведен на српском језику. Дигитална читаоница за почетак обухвата 100 наслова локалних аутора и аутора који су писали о овом крају, подељених у 6 колекција. Пре дигитализације извршена је каталогизација и израђен каталог са регистрима доступан на сајту Установе Центар културе „Босилеград“.

Пројектом „Дигитална аудиотека – дигитализација аудио културног наслеђа“ развиће се сарадња унутар Установе између организационих јединица и притом ће се на савремен начин и на принципима дигитализације очувати и учитини доступним свим заинтересованим грађанима и запосленима у Установи културно наслеђе настало у аудио облику за време рада Радио Босилеграда, као организацоне јединице Установе. Како су новине писана хроника дешавања у нашем крају, тако су вести и остале емисије звучна хроника и представљају својеврсну хронику, историјски извор о дешавањима у нашем крају.

Укупан буџет пројекта је 2.993.889,10  дин. Пројекат финансира Општина Босилеград.

Време реализације пројекта је од 01. јануара до 31. децембра 2021. године.

Циљ пројекта „Дигитална аудиотека – дигитализација аудио културног наслеђа“ је да омогући лакши рад запослених у установама културе, да омогући научно-истраживачки рад и примену у науци, образовању и изградњи друштва заснованог на знању, да допринесе очувању националног идентитета и културне разноврсности националних заједница нашег поднебља, као и побољшању позиције наше земље на глобалном плану.

 

Циљне група пројекта:
1. Група истраживача, пре свих историчара, библиотекара, кустоса и архивиста, који говоре српски и бугарски језик и баве се темама као што су локална историја, локална културна баштина и дигитализација завичајних извора информација, као и сви становници који живе на територији општине Босилеград и они који су се одселили и њихово потомство и имају интерес очувања свог порекла.
2. Запослени у Аудио, видео и евент продукцији и у другим организационим јединицама Установе Центар културе „Босилеград“, као и запослени у УЗИД Нова радио-телевизија Босилеград, којима би аудиотека била полазна тачка у припремању нових емисија.

Потенцијал одрживости пројекта се, поред осталог, огледа у садржајима који ће настати током пројектног циклуса и који ће бити коришћени као средство за најширу популаризацију културне баштине општине Босилеград. У циљу одрживости пројекат предвиђа и повезивање са националним и европским иницијативама које имају за циљ популаризацију културног наслеђа.

Активности планирани пројектом:

  • Представљање и промоција пројекта
  • Едукација и јачање капацитета учесника у процесу дигитализације аудио грађе
  • Одабир аудио грађе за дигитализацију
  • Каталогизација и обрада одабране аудио грађе за дигитализацију
  • Набавка опреме за доступ аудио грађе, односно формирање дигиталног
  • Аудио грабовање и преформатирање аудио фајлова и обрада дигиталних аудио документа, дигитална рестаурација и провера квалитета
  • Стварање мастер и других оперативних копија дигиталних аудио докумената
  • Израда метаподатака
  • Обрада дигиталних аудио објеката
  • Обезбеђивање дугутрајног чувања на физички преносивим носиоцима информација
  • Обезбеђивање приступа дигиталној грађи
  • Представљање резултата пројекта

Очекивани резултати пројекта:

Дигитализовано и адекватно репрезентовано културно наслеђе омогућиће несметани научно-истраживачкирад и примену у науци, образовању и изградњи друштва заснованог на знању, имаће допринос очувању националног идентитета и културне разноврсности националних заједница нашег поднебља, као и побољшању позиције наше земље на глобалном плану.

Краткорочни резултати пројекта
– Извршена квалитетна едукација пројектног тима за самосталну реализацију процеса дигитализације аудио фајлова;
– Извршена квалитетна каталогизација одабране аудио грађе за дигитализацију и израђен каталог у електронском и папирном облику по смерницама и стандардима;
– Извршено квалитетно аудио грабовање и преформатирање аудио фајлова;
– Извршена квалитетна и усаглашена буџету пројекта набавка неопходне опреме за квалитетни доступ дигиталним аудио објектима запосленима у организационој јединици продукције и осталих запослених у установи и радио Босилеграду и њихово претраживање формирањем дигитане аудиотеке у просторијама продукције;
– Формирана дигитална аудиотека на серверу установе са дигиталним аудио фајловима са регулисаним ауторским правима за доступ широј групи корисника;
– Формиран дигитални репозиторијум, са прегледним корисничким интерфејсом;
– Физички заштићена аудио грађа и извори;
– Универзална доступност информација;
– Формирана основа за сарадњу са другим институцијама и појединцима, који поседују грађу и изворе у свим својим облицима, за размену и допуну фондова;
– Популарисање аудио грађе и извора и запослених у продукцији и радио Босилеграду као њихови ствараоци;

Дугорочни резултати пројекта
– Формирана савремена дигитална аудиотека за презентацију и претраживање дигиталног аудио културног наслеђа, које ће постати доступно широј групи корисника;
– Почетак стварања модерног дигиталног центра, који ће обухватати све видове културног наслеђа;
– Створене могућности за реализирање следећих фаза пројекта;
– Пораст интересовања Установа да дигитализирају своју грађу, чиме би допринели бољем комплетирању дигиталног репозиторијума и обезбедили јединствен приступ културном наслеђу и испунили своје законске обавезе;
– Развој свести о значају научног и културног наслеђа и улози појединца у његовом очувању.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА „ДИГИТАЛНО КРАЈИШТЕ – ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ЗАВИЧАЈНОГ ФОНДА“

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА

„ДИГИТАЛНО КРАЈИШТЕ – ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ЗАВИЧАЈНОГ ФОНДА“

Општина Босилеград располаже богатом ризницом необрађеног материјалног и нематеријалног културног наслеђа, над којем надлежност имају пре свега Установа Центар културе „Босилеград“, Народна библиотека „Христо Ботев“, Установа за издавачку делатност „Ново Братство“ и  основне и средње школе. Вредност културног наслеђа у константном је порасту због природно условљеног времена трајања, али и због нестабилног окружења у смислу развоја нових технологија и промене стила и начина живота. Стога је брига о очувању културног наслеђа у XXI веку не само декларативна обавеза надлежних институција, већ је то морална улога целокупног друштва.

Установа Центар културе „Босилеград“ је успешно реализирала две фазе пројекта, којом је формирала Дигитални центар за дигитализацију завршила са дигитализацијом листа „Братство“. Формиран је дигитални репозиторијум, чиме су створени услови за имплементирање других пројеката, када ће резултати првих фаза постати видљиви и доступни свим заинтересованим корисницима.

Овим пројектом развијена је сарадња између двеју установа, главним носиоцима очувања културног наслеђа у Општини Босилеград. Центар културе поседује одговарајућу технику, а Библиотека необрађено културно наслеђе и резултатима њихове сарадње уживаће шири круг заинтересованих корисника. Иако су све информације о финансирању, трајању пројекта, активностима по пројекту и слично представљени на првој конференцији за штампу априла ове године, присетићемо се неких цифара и реченица.

Укупан буџет пројекта је 4.981.008,00 дин. Пројекат финансира Општина Босилеград.

Време реализације пројекта је од 01. јануара до 31. децембра 2020. године.

Како се ближимо крају реализације пројекта, време је да изнесемо резултате истог, шта смо све постигли и урадили за овај период. Резултате ћемо представити по предвиђеним активностима по пројекту.

Након што је пројекат адекватно представљен широј јавности организовањем прес конференције, како би се увидео значај пројекта за очување културне баштине општине Босилеград, приступило се едукацији учесника у процесу дигитализације. Извршена је адекватна и квалитетна едукација учесника по тимовима радних група за реализацију активности предвиђених по пројекту. Припремљен је неопходни материјал за едукацију и одржане су радионице са следећим темама:

Након одржаних радионица извршена је верификација знања кроз проверу знања попуњавањем упитника организована по тимовима. После одржане верификације знања издати су сертификати учесницима у процесу дигитализације по тимовима, да су учесници стекли знања, вештине и способности из области дигитализације културног наслеђа. Сертификат има искључиво интерни карактер и може да послужи као акредитив за даље усавршавање из наведене области код издаваоца.

Након едукације учесника приступило се суштинском процесу дигитализације првим кораком одабиром грађе за дигитализацију. Бенефицијенти овог пројекта одабрали су да дигитализују део библиотечко-информационе грађе и извора из Завичајног фонда сходно специфичности фонда и према приоритетима. Тим Народне библитеке имао је задатак при одабиру грађе да прво одабере приоритете, а затим и другу грађу по критеријумима – вредност грађе, чешће коришћена грађа, стање грађе, квалитет примерка за дигитализацију и могућност приступа. Библиотечко-информациона грађа и извори преузимана је и враћана етапно. Израђен је каталог библиотечко-информационе грађе за дигитализацију, ради лакше израде метаподатака у даљем процесу дигитализације. Каталог је израђен по принципима библиографског описа публикација у виду анотиране библиографије. Поред каталога израђен је и статистички преглед.

Након одабира грађе, почело се је скенирањем грађе. Грађа је скенирана у великој резолуцији ради стварања мастер копија за дуготрајно чување. Из њих су створене и друге оперативне копије ради обраде, израде метаподатака и обезбеђивања лакшег приступа дигиталној грађи. Обрађени дигитални објекти чувају се на одвојеним медијумима – у централном компјутеру и на физички преносивим носиоцима информација – екстрерни ХДД и на ДВД дисковима.

Главни резултат пројекта и сарадње установа представља Дигитална читаоница формирана у просторијама Народне библиотеке „Христо Ботев“. Дигитална читаоница у Народној библиотеци „Христо Ботев“ представља савремену дигиталну читаоницу за презентацију и претраживање дигиталног културног наслеђа развијена на бази ResCarta алата. Поседује савремени прегледни интерфејс преведен на српском језику, који ће ускоро бити преведен и на бугарски језик.

Дигитална читаоница обухвата за почетак 100 дигитализованих публикација из Завичајног фонда Народне библиотеке у најбољем TIFF формату и припадајућим им метаподацима у XML фомату, сортираних у следеће колекције:

Књижевност – Поезија: 35 публикација
Обухвата збирке песама аутора рођених на територији Босилеграда

Књижевност – Проза: 22 публикације
Обухвата Приповедачку / наративну прозу аутора рођених на територији Босилеграда

Књижевност – Народна: 6 публикација
Обухвата збирке сабране народне књижевности (поезија и проза) са територије Босилеграда

Наука и знање о завичају: 20 публикација
Обухвата историјске, географске и друге изворе о Босилеграду и његовом становништву

Стара и ретка грађа и извори: 11 публикација
Обухвата стару и ретку библиотечку грађу и изворе о Босилеграду и његовом становништву

Остала грађа и извори: 6 публикација
Обухвата осталу грађу и изворе аутора рођених на територији Босилеграда

Дигитална читаоница обухвата 100 наслова од 45 аутора, односно укупно 15 482 страна. Наслови који су дигитализовани изворно су 73 на бугарском, 23 на српском и 6 на македонском језику. По години издања, најстарија публикација у читаоници је из 1906. године, а најновија из 2019. године. По Универзалној децималној класификацији знања, највише наслова у читаоници припада групи за књижевност – 67 наслова и групи друштвених наука – 11 наслова. Највише аутора чији су наслови дигитализовани рођено је на територији Босилеградског Крајишта – 32 аутора, односно 82%, док је 7 рођено ван Босилеграда, односно 18% од укупног броја.

Највише дигитализованих наслова издато је на територији Републике Србије – 66%, затим у Републици Бугарској 25,5% и Републици Северној Македонији 8,5%. Од 66 наслова издатих у Републици Србији, само је 34 публикација издато у издаваштву „Братство“ у Нишу, што представља 51,5% од издатих у Србији или 34% од укупног броја дигитализованих наслова. У Републици Бугарској највише наслова издато је у Софији 64% од броја издатих у овој земљи или 16% од укупног броја дигитализованих наслова.

Предност дигиталне читаонице је универзална доступност информација и заштита културног наслеђа, која се физички у изворном облику налази у Завичајном фонду библиотеке. Помоћу дигиталне читаонице могуће је претраживање целокупног доступног фонда како по насловима, метаподацима, ауторима, идавачима, години издања, језику и колекцијама, тако и у самом тексту публикација, који је из пасивног претворен OCR-ом у активни „живи“ текст. Унесени појам у претраживачу, софтвер проналази у којим публикацијама се спомиње и где у самом тексту публикације. Тако, корисници дигиталне читаонице могу да траже потребне појмове и информације и није потребно да знају наслов публикације или име аутора.

Друга предност дигиталне читаонице је та, што Народна библиотека има могућност да поседује и презентује библиотечко-информациону грађу и изворе у дигиталном облику, које физички не поседује у Завичајном фонду, а односе се на наш завичај или су им аутори рођени на територији Босилеградског Крајишта.

Дигиталну читаоницу може користити шири круг корисника у просторијама Народне библиотеке „Христо Ботев“ у складу са Правилником ове установе и у складу са препорукама понашања у време пандемије.

У циљу одрживости пројекта предвиђа се комплетна дигитализација прво Завичајног фонда, а затим и публикација из осталих фондова које се најчешће траже и користе. Тиме би библиотека пратила савреме трендове дигитализације, проширила спектар услуга и увећала  број корисника.

ЗАКЉУЧАК

Пројектат је реализован у складу са планираним активностима и буџетом. Створена је модерна дигитална читаоница, која ће бити доступна само у просторијама Народне библиотеке због поштовања ауторских права завичајних аутора, те је не могуће у овој фази исту објавити на интернету. Народна библиотека треба Дигиталну читаоницу у наредном временском периоду да промовише преко средствима медија, путем социјалних мрежа и интернета, како и својим корисницима, како би већи круг заинтересованих грађана сазнао за њу и грађу коју поседује. Потребно је у наредном временском периоду дигитализовати и остатак завичајног фонда, да исти комплетира помоћу дигиталних верзија наслова које имају друге установе и да се пређе на дигитализацију осталих наслова који се највише користе и траже у Народној библиотеци.

За сада у овој фази створени су услови за следеће фазе, када ће Народна библиотека обезбедити све потребне услове, односно уговоре о уступању појединих ауторских правa са завичајним ауторима, чије се књиге налазе у дигиталној верзији у дигиталној читаоници, да би читаоница била доступна и видљива на интернету. У наредним фазама, Народна библиотека треба обезбедити све неопходне техничке услове (серверски хардвери и софтвери) ради боље доступности и видљивости дигиталне читаонице.


Пресконференција је спроведена поштовањем мера заштите, као што је ношење маски и држања растојања између посетилаца.