НАГРАДНИ КОНКУРС „УСКРС СА ПОРОДИЦОМ“

Пандемија COVID-19 у глобалном размеру наметнула је неизбежне промене услова рада, начина живота, како појединца, тако и друштва у целини. Довела је до реструктурирања различитих области заснованих на новим информационим и комуникационим технологијама. То захтева и други приступ у спровођењу конкурса за презентацију дечјих уметничких дела.
Ове године Установа Центар културе „Босилеград“ расписује по четврти пут годишњи наградни конкурс поводом Ускршњих празника, који се ове године назива „УСКРС СА ПОРОДИЦОМ“ и има другачију регулативу.
Конкурс је део фестивала „УСКРС НА ТРОМЕЂИ 2021“.

Трајање Конкурса: Од 12.04.2021. до 06.05.2021. год. до 22:00 ч.
Право учешћа: Деца и ученици од I до VIII разреда
Време за бојење и цртање: Од 19.04. до 25.04.2021. год.
Старосне категорије: I категорија Деца из вртића и предшколског узраста
II категорија Ученици од 1 – 4 разреда
III категорија Ученици од 5 – 8 разреда
Слање готових материјала: До 28. априла до 22:00 ч.
Објављивање материјала за гласање на Facebook-у: 30.04.2021. год.
Гласање помоћу лајкова на Facebook-у: Сваког дана од 30.04. до 03.05.2021. до 00:00 ч.
Објављивање резултата: 04.05.2021. год. в 12:00 ч.
Додела награда: 06.05.2021. год.

 

РЕГУЛАТИВА:

Учесници могу учествовати на конкурсу:

  1. Са готовим обојеним мотивом, који могу преузети од доле приложених мотива, одштампати, обојити уљним и дрвеним бојама или фломастерима, фотографисати или скенирајти и послати на било који од доленаведених начина. Ова метода је могућа ако учесници имају штампач и скенер/камеру.

ПДФ формат:

Улазак Христов у Јерусалим

Тајна вечера Суђење Господу Исусу Христу Разпеће Христово Васкрсење Христово – Васкрс

ЈПГ формат:

Улазк Христов у Јерусалим

Тајна вечера Суђење Господу Исусу Христу Разпеће Христово Васкрсење Христово – Васкрс

Ако желите сазнати више о догађајима везаним за предложене ускршње мотиве, кликните на одговарајућу фотографију. Да бисте преузели фотографију, кликните одговарајући наслов испод фотографије!

 

  1. Са цртежом, уметничким делом, којим ће учесници показати своју креативност, заједно са мамом и татом! Цртеж треба да буде на тему Ускрса, ускршњих јаја, ускршњих посластица и свега онога што Ускрс чини посебним за породицу.

Обојени мотиви и цртежи биће објављени у одвојеним албумима по старосним категоријама на Facebook страници догађаја ОВДЕ.

Гласање ће се вршити путем лајкова и реакција на фотографије (коментари и дељења се не рачунају.

Наградни фонд укључује три ПРВА, три ДРУГА и три ТРЕЋА места. Свака категорија имаће прво, друго и треће место. Прво место добија мобилни телефон, друго место паметни сат, а треће школски прибор према старосним групама. Победницима ће награде бити уручене на кућној адреси.

Готове мотиве и цртежи учесници морају да пошаљу на е-адресу kultura.bosilegrad@gmail.com или преко Viber +38165 62 79 880 и +38164 59 22 755 или Facebook messenger – https://www.facebook.com/velikden2020.

УЗ СВАКУ СЛИКУ ТРЕБА ДОДАТИ И СЛЕДЕЋЕ ИНФОРМАЦИЈЕ:
ИМЕ И ПРЕЗИМЕ УЧЕСНИКА, УЗРАСТ / РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ, МЕСТО И БРОЈ ТЕЛЕФОНА ЗА ПОВРАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ.

 

Контакт телефон 064/59-22-755.

Босилеград

12.04.2021. год.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТА „ДИГИТАЛНА АУДИОТЕКА – ДИГИТАЛИЗАЦИЈА АУДИО КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА“

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТА

„ДИГИТАЛНА АУДИОТЕКА – ДИГИТАЛИЗАЦИЈА АУДИО КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА“

Општина Босилеград располаже богатом ризницом необрађеног материјалног и нематеријалног културног наслеђа, над којем надлежност имају пре свега Установа Центар културе „Босилеград“, Народна библиотека „Христо Ботев“, Установа за издавачку делатност „Ново Братство“ и  основне и средње школе. Вредност културног наслеђа у константном је порасту због природно условљеног времена трајања, али и због нестабилног окружења у смислу развоја нових технологија и промене стила и начина живота. Стога је брига о очувању културног наслеђа у XXI веку не само декларативна обавеза надлежних институција, већ је то морална улога целокупног друштва.

Установа Центар културе „Босилеград“ је успешно реализирала три фазе пројекта „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа“, којом је формирала Дигитални центар за дигитализацију завршила са дигитализацијом листа „Братство“. Формиран је дигитални репозиторијум, чиме су створени услови за имплементирање других пројеката. У трећој фази овог пројекта извршена је набавка сервера са пратећим оперативним серверским системом и пратећим хардвером и софтвером за презентацију и промоцију дигитализоване грађе из првих двеју фаза пројекта. Тиме је постигнут и други главни циљ дигитализације, да поред очувања културног наслеђа оно буде и доступно широј групи корисника.

Установа Центар културе „Босилеград“ у сарадњи са Народном библиотеком је 2020. године реализовала пројекат „Дигитално Крајиште – Дигитализација Завичајног фонда“, финансиран од стране Општине Босилеград, која је током реализације ранијих пројеката из области дигитализације увидела важност и значај процес дигитализације у очувању културног наслеђа нашег поднебља. Главни резултат овог пројекта представља Дигитална читаоница формирана у просторијама Народне библиотеке „Христо Ботев“, где су у дигиталној форми доступне књиге из Завичајног фонда библиотеке. Дигитална читаоница у Народној библиотеци „Христо Ботев“ представља савремену дигиталну читаоницу за презентацију и претраживање дигиталног културног наслеђа развијена на бази ResCarta алата. Поседује савремени прегледни интерфејс преведен на српском језику. Дигитална читаоница за почетак обухвата 100 наслова локалних аутора и аутора који су писали о овом крају, подељених у 6 колекција. Пре дигитализације извршена је каталогизација и израђен каталог са регистрима доступан на сајту Установе Центар културе „Босилеград“.

Пројектом „Дигитална аудиотека – дигитализација аудио културног наслеђа“ развиће се сарадња унутар Установе између организационих јединица и притом ће се на савремен начин и на принципима дигитализације очувати и учитини доступним свим заинтересованим грађанима и запосленима у Установи културно наслеђе настало у аудио облику за време рада Радио Босилеграда, као организацоне јединице Установе. Како су новине писана хроника дешавања у нашем крају, тако су вести и остале емисије звучна хроника и представљају својеврсну хронику, историјски извор о дешавањима у нашем крају.

Укупан буџет пројекта је 2.993.889,10  дин. Пројекат финансира Општина Босилеград.

Време реализације пројекта је од 01. јануара до 31. децембра 2021. године.

Циљ пројекта „Дигитална аудиотека – дигитализација аудио културног наслеђа“ је да омогући лакши рад запослених у установама културе, да омогући научно-истраживачки рад и примену у науци, образовању и изградњи друштва заснованог на знању, да допринесе очувању националног идентитета и културне разноврсности националних заједница нашег поднебља, као и побољшању позиције наше земље на глобалном плану.

 

Циљне група пројекта:
1. Група истраживача, пре свих историчара, библиотекара, кустоса и архивиста, који говоре српски и бугарски језик и баве се темама као што су локална историја, локална културна баштина и дигитализација завичајних извора информација, као и сви становници који живе на територији општине Босилеград и они који су се одселили и њихово потомство и имају интерес очувања свог порекла.
2. Запослени у Аудио, видео и евент продукцији и у другим организационим јединицама Установе Центар културе „Босилеград“, као и запослени у УЗИД Нова радио-телевизија Босилеград, којима би аудиотека била полазна тачка у припремању нових емисија.

Потенцијал одрживости пројекта се, поред осталог, огледа у садржајима који ће настати током пројектног циклуса и који ће бити коришћени као средство за најширу популаризацију културне баштине општине Босилеград. У циљу одрживости пројекат предвиђа и повезивање са националним и европским иницијативама које имају за циљ популаризацију културног наслеђа.

Активности планирани пројектом:

  • Представљање и промоција пројекта
  • Едукација и јачање капацитета учесника у процесу дигитализације аудио грађе
  • Одабир аудио грађе за дигитализацију
  • Каталогизација и обрада одабране аудио грађе за дигитализацију
  • Набавка опреме за доступ аудио грађе, односно формирање дигиталног
  • Аудио грабовање и преформатирање аудио фајлова и обрада дигиталних аудио документа, дигитална рестаурација и провера квалитета
  • Стварање мастер и других оперативних копија дигиталних аудио докумената
  • Израда метаподатака
  • Обрада дигиталних аудио објеката
  • Обезбеђивање дугутрајног чувања на физички преносивим носиоцима информација
  • Обезбеђивање приступа дигиталној грађи
  • Представљање резултата пројекта

Очекивани резултати пројекта:

Дигитализовано и адекватно репрезентовано културно наслеђе омогућиће несметани научно-истраживачкирад и примену у науци, образовању и изградњи друштва заснованог на знању, имаће допринос очувању националног идентитета и културне разноврсности националних заједница нашег поднебља, као и побољшању позиције наше земље на глобалном плану.

Краткорочни резултати пројекта
– Извршена квалитетна едукација пројектног тима за самосталну реализацију процеса дигитализације аудио фајлова;
– Извршена квалитетна каталогизација одабране аудио грађе за дигитализацију и израђен каталог у електронском и папирном облику по смерницама и стандардима;
– Извршено квалитетно аудио грабовање и преформатирање аудио фајлова;
– Извршена квалитетна и усаглашена буџету пројекта набавка неопходне опреме за квалитетни доступ дигиталним аудио објектима запосленима у организационој јединици продукције и осталих запослених у установи и радио Босилеграду и њихово претраживање формирањем дигитане аудиотеке у просторијама продукције;
– Формирана дигитална аудиотека на серверу установе са дигиталним аудио фајловима са регулисаним ауторским правима за доступ широј групи корисника;
– Формиран дигитални репозиторијум, са прегледним корисничким интерфејсом;
– Физички заштићена аудио грађа и извори;
– Универзална доступност информација;
– Формирана основа за сарадњу са другим институцијама и појединцима, који поседују грађу и изворе у свим својим облицима, за размену и допуну фондова;
– Популарисање аудио грађе и извора и запослених у продукцији и радио Босилеграду као њихови ствараоци;

Дугорочни резултати пројекта
– Формирана савремена дигитална аудиотека за презентацију и претраживање дигиталног аудио културног наслеђа, које ће постати доступно широј групи корисника;
– Почетак стварања модерног дигиталног центра, који ће обухватати све видове културног наслеђа;
– Створене могућности за реализирање следећих фаза пројекта;
– Пораст интересовања Установа да дигитализирају своју грађу, чиме би допринели бољем комплетирању дигиталног репозиторијума и обезбедили јединствен приступ културном наслеђу и испунили своје законске обавезе;
– Развој свести о значају научног и културног наслеђа и улози појединца у његовом очувању.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА „ДИГИТАЛНО КРАЈИШТЕ – ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ЗАВИЧАЈНОГ ФОНДА“

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА

„ДИГИТАЛНО КРАЈИШТЕ – ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ЗАВИЧАЈНОГ ФОНДА“

Општина Босилеград располаже богатом ризницом необрађеног материјалног и нематеријалног културног наслеђа, над којем надлежност имају пре свега Установа Центар културе „Босилеград“, Народна библиотека „Христо Ботев“, Установа за издавачку делатност „Ново Братство“ и  основне и средње школе. Вредност културног наслеђа у константном је порасту због природно условљеног времена трајања, али и због нестабилног окружења у смислу развоја нових технологија и промене стила и начина живота. Стога је брига о очувању културног наслеђа у XXI веку не само декларативна обавеза надлежних институција, већ је то морална улога целокупног друштва.

Установа Центар културе „Босилеград“ је успешно реализирала две фазе пројекта, којом је формирала Дигитални центар за дигитализацију завршила са дигитализацијом листа „Братство“. Формиран је дигитални репозиторијум, чиме су створени услови за имплементирање других пројеката, када ће резултати првих фаза постати видљиви и доступни свим заинтересованим корисницима.

Овим пројектом развијена је сарадња између двеју установа, главним носиоцима очувања културног наслеђа у Општини Босилеград. Центар културе поседује одговарајућу технику, а Библиотека необрађено културно наслеђе и резултатима њихове сарадње уживаће шири круг заинтересованих корисника. Иако су све информације о финансирању, трајању пројекта, активностима по пројекту и слично представљени на првој конференцији за штампу априла ове године, присетићемо се неких цифара и реченица.

Укупан буџет пројекта је 4.981.008,00 дин. Пројекат финансира Општина Босилеград.

Време реализације пројекта је од 01. јануара до 31. децембра 2020. године.

Како се ближимо крају реализације пројекта, време је да изнесемо резултате истог, шта смо све постигли и урадили за овај период. Резултате ћемо представити по предвиђеним активностима по пројекту.

Након што је пројекат адекватно представљен широј јавности организовањем прес конференције, како би се увидео значај пројекта за очување културне баштине општине Босилеград, приступило се едукацији учесника у процесу дигитализације. Извршена је адекватна и квалитетна едукација учесника по тимовима радних група за реализацију активности предвиђених по пројекту. Припремљен је неопходни материјал за едукацију и одржане су радионице са следећим темама:

Након одржаних радионица извршена је верификација знања кроз проверу знања попуњавањем упитника организована по тимовима. После одржане верификације знања издати су сертификати учесницима у процесу дигитализације по тимовима, да су учесници стекли знања, вештине и способности из области дигитализације културног наслеђа. Сертификат има искључиво интерни карактер и може да послужи као акредитив за даље усавршавање из наведене области код издаваоца.

Након едукације учесника приступило се суштинском процесу дигитализације првим кораком одабиром грађе за дигитализацију. Бенефицијенти овог пројекта одабрали су да дигитализују део библиотечко-информационе грађе и извора из Завичајног фонда сходно специфичности фонда и према приоритетима. Тим Народне библитеке имао је задатак при одабиру грађе да прво одабере приоритете, а затим и другу грађу по критеријумима – вредност грађе, чешће коришћена грађа, стање грађе, квалитет примерка за дигитализацију и могућност приступа. Библиотечко-информациона грађа и извори преузимана је и враћана етапно. Израђен је каталог библиотечко-информационе грађе за дигитализацију, ради лакше израде метаподатака у даљем процесу дигитализације. Каталог је израђен по принципима библиографског описа публикација у виду анотиране библиографије. Поред каталога израђен је и статистички преглед.

Након одабира грађе, почело се је скенирањем грађе. Грађа је скенирана у великој резолуцији ради стварања мастер копија за дуготрајно чување. Из њих су створене и друге оперативне копије ради обраде, израде метаподатака и обезбеђивања лакшег приступа дигиталној грађи. Обрађени дигитални објекти чувају се на одвојеним медијумима – у централном компјутеру и на физички преносивим носиоцима информација – екстрерни ХДД и на ДВД дисковима.

Главни резултат пројекта и сарадње установа представља Дигитална читаоница формирана у просторијама Народне библиотеке „Христо Ботев“. Дигитална читаоница у Народној библиотеци „Христо Ботев“ представља савремену дигиталну читаоницу за презентацију и претраживање дигиталног културног наслеђа развијена на бази ResCarta алата. Поседује савремени прегледни интерфејс преведен на српском језику, који ће ускоро бити преведен и на бугарски језик.

Дигитална читаоница обухвата за почетак 100 дигитализованих публикација из Завичајног фонда Народне библиотеке у најбољем TIFF формату и припадајућим им метаподацима у XML фомату, сортираних у следеће колекције:

Књижевност – Поезија: 35 публикација
Обухвата збирке песама аутора рођених на територији Босилеграда

Књижевност – Проза: 22 публикације
Обухвата Приповедачку / наративну прозу аутора рођених на територији Босилеграда

Књижевност – Народна: 6 публикација
Обухвата збирке сабране народне књижевности (поезија и проза) са територије Босилеграда

Наука и знање о завичају: 20 публикација
Обухвата историјске, географске и друге изворе о Босилеграду и његовом становништву

Стара и ретка грађа и извори: 11 публикација
Обухвата стару и ретку библиотечку грађу и изворе о Босилеграду и његовом становништву

Остала грађа и извори: 6 публикација
Обухвата осталу грађу и изворе аутора рођених на територији Босилеграда

Дигитална читаоница обухвата 100 наслова од 45 аутора, односно укупно 15 482 страна. Наслови који су дигитализовани изворно су 73 на бугарском, 23 на српском и 6 на македонском језику. По години издања, најстарија публикација у читаоници је из 1906. године, а најновија из 2019. године. По Универзалној децималној класификацији знања, највише наслова у читаоници припада групи за књижевност – 67 наслова и групи друштвених наука – 11 наслова. Највише аутора чији су наслови дигитализовани рођено је на територији Босилеградског Крајишта – 32 аутора, односно 82%, док је 7 рођено ван Босилеграда, односно 18% од укупног броја.

Највише дигитализованих наслова издато је на територији Републике Србије – 66%, затим у Републици Бугарској 25,5% и Републици Северној Македонији 8,5%. Од 66 наслова издатих у Републици Србији, само је 34 публикација издато у издаваштву „Братство“ у Нишу, што представља 51,5% од издатих у Србији или 34% од укупног броја дигитализованих наслова. У Републици Бугарској највише наслова издато је у Софији 64% од броја издатих у овој земљи или 16% од укупног броја дигитализованих наслова.

Предност дигиталне читаонице је универзална доступност информација и заштита културног наслеђа, која се физички у изворном облику налази у Завичајном фонду библиотеке. Помоћу дигиталне читаонице могуће је претраживање целокупног доступног фонда како по насловима, метаподацима, ауторима, идавачима, години издања, језику и колекцијама, тако и у самом тексту публикација, који је из пасивног претворен OCR-ом у активни „живи“ текст. Унесени појам у претраживачу, софтвер проналази у којим публикацијама се спомиње и где у самом тексту публикације. Тако, корисници дигиталне читаонице могу да траже потребне појмове и информације и није потребно да знају наслов публикације или име аутора.

Друга предност дигиталне читаонице је та, што Народна библиотека има могућност да поседује и презентује библиотечко-информациону грађу и изворе у дигиталном облику, које физички не поседује у Завичајном фонду, а односе се на наш завичај или су им аутори рођени на територији Босилеградског Крајишта.

Дигиталну читаоницу може користити шири круг корисника у просторијама Народне библиотеке „Христо Ботев“ у складу са Правилником ове установе и у складу са препорукама понашања у време пандемије.

У циљу одрживости пројекта предвиђа се комплетна дигитализација прво Завичајног фонда, а затим и публикација из осталих фондова које се најчешће траже и користе. Тиме би библиотека пратила савреме трендове дигитализације, проширила спектар услуга и увећала  број корисника.

ЗАКЉУЧАК

Пројектат је реализован у складу са планираним активностима и буџетом. Створена је модерна дигитална читаоница, која ће бити доступна само у просторијама Народне библиотеке због поштовања ауторских права завичајних аутора, те је не могуће у овој фази исту објавити на интернету. Народна библиотека треба Дигиталну читаоницу у наредном временском периоду да промовише преко средствима медија, путем социјалних мрежа и интернета, како и својим корисницима, како би већи круг заинтересованих грађана сазнао за њу и грађу коју поседује. Потребно је у наредном временском периоду дигитализовати и остатак завичајног фонда, да исти комплетира помоћу дигиталних верзија наслова које имају друге установе и да се пређе на дигитализацију осталих наслова који се највише користе и траже у Народној библиотеци.

За сада у овој фази створени су услови за следеће фазе, када ће Народна библиотека обезбедити све потребне услове, односно уговоре о уступању појединих ауторских правa са завичајним ауторима, чије се књиге налазе у дигиталној верзији у дигиталној читаоници, да би читаоница била доступна и видљива на интернету. У наредним фазама, Народна библиотека треба обезбедити све неопходне техничке услове (серверски хардвери и софтвери) ради боље доступности и видљивости дигиталне читаонице.


Пресконференција је спроведена поштовањем мера заштите, као што је ношење маски и држања растојања између посетилаца.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА ФАЗА 3

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА

„ФОРМИРАЊЕ ДИГИТАЛНОГ ЦЕНТРА И ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ГРАЂЕ АСОЦИРАНИХ УСТАНОВА“ ФАЗА 3

Данас 17. децембра 2020. године, од 10:300 сати у свечаној сали Дома културе представљни су резултати пројекта „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа – Трећа фаза“, који реализује Установа Центар културе „Босилеград“, а суфинансирају Министарство културе и информисања Републике Србије и Општине Босилеград.

Општина Босилеград располаже богатом ризницом необрађеног материјалног и нематеријалног културног наслеђа, над којем надлежност имају пре свега Установа Центар културе „Босилеград“, Народна библиотека „Христо Ботев“, Установа за издавачку делатност „Ново Братство“ и  основне и средње школе. Вредност културног наслеђа у константном је порасту због природно условљеног времена трајања, али и због нестабилног окружења у смислу развоја нових технологија и промене стила и начина живота. Стога је брига о очувању културног наслеђа у XXI веку не само декларативна обавеза надлежних институција, већ је то морална улога целокупног друштва.

Водећи се том визијом, а уз подршку асоцираних установа, Установа Центар културе „Босилеград“ је и ове године наставила пројекат из 2018. и 2019. године „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа“ ТРЕЋОМ ФАЗОМ, који је одобрен за финансирање од стране Министарства културе и информисања и Општине Босилеград, који су током реализације првих фаза увидела важћност и значај процес дигитализације у очувању културног наслеђа нашег поднебља.

Укупан буџет пројекта је 377.000,00 динара. Пројекат суфинансирају Министарсво културе и информисања Републике Србије са 300.000,00 динара, Општина Босилеград са 60.000,00 динара са учешћем Установе Центар културе сопственим средствима у износу од 17.000,00 динара.

Време реализације пројекта је од 01. августа до 31. децембра 2020. године.

У прве две фазе пројекта извршене су квалитетне припреме и почело се је са радом на дигитализацији писане културне баштине.

Реализација треће фазе омогућава доступ дигитализованој грађи, како оне из првих двеју фаза пројекта, тако и из ове фазе. Овим су постигнути циљеви дигитализације за очување наслеђа и за доступност истог широј групи корисника без физичког одласка у установама, где се она налази у изворном облику.

Установа Центар културе „Босилеград“ је пројектом „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа“ 2018. године започела формирање центра за дигитализацију и дигитализацију књижне грађе, која представља писано материјално културно наслеђе. Набављена је неопходна опрема за дигитализацију, која омогућује квалитетно скенирање и обраду дигиталних докумената, израду метаподатака и добијање дигиталних објеката. Формирана је готова платформа, базирана на ResCarta алатима, коју смо превели на српском и бугарском језику.

Циљ дигитализације културног наслеђа је, поред његовог очувања, и обезбеђивање средстава за њихову видљивост и доступност широј групи корисника.

У току првих двеју фаза, скенирано је укупно 53 године излажења листа „Братство“ од 1959. до 2012. године, односно 2273 броја листа или 26.320 страница.

У току треће фазе скенирано је 11 наслова из Завичајног фонда „Народне библиотеке „Христо Ботев“. Одабрани су наслови са почетка 20-ог и са почетка 21-ог века ради упоређивања библиофилских одлика књига из области наука и књижевности. Скенирано је укупно 3585 страница.

Завршетком трију фаза дигитализације, формиран је дигитални репозиторијум листа „Братство“ и колекција Завичајног фонда у начелу, спреман за представљање и промоцију, чиме ће се обезбедити адекватни доступ истој и квалитетно чување.

По овом пројекту набављена је неопходна опрема за реализацију пројекта – сервер, оперативни систем сервера и другу пратећу опрему (УПС, каблови, регулатор напона…)

На серверу је постављен дигитални репозиторијум који је доступан на сајту установе.

Дигитални репозиторијум обухвата 53 колекција листа „Братство“ и једну колекцију Завичајног фонда. Колекције листа „Братство“ формиране су по годинама излажења од 1959. до 2012. године. Колекције обухватају укупно 26.320 страница.

Колекција Завичајног фонда обухвата 11 наслова од 1918. до 2018. године, са укупно 3585 страна.


У циљу одрживости пројекта предвиђа се комплетна дигитализација Завичајног фонда Народне библиотеке „Христо Ботев“ и грађе других заинтересованих установа да своју грађу дигитализују.

Пресконференција је спроведена поштовањем мера заштите, као што је ношење маски и држања растојања између посетилаца.

 

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА ФАЗА 3

 

Општина Босилеград располаже богатом ризницом необрађеног материјалног и нематеријалног културног наслеђа, над којем надлежност имају пре свега Установа Центар културе „Босилеград“, Народна библиотека „Христо Ботев“, Установа за издавачку делатност „Ново Братство“ и  основне и средње школе. Вредност културног наслеђа у константном је порасту због природно условљеног времена трајања, али и због нестабилног окружења у смислу развоја нових технологија и промене стила и начина живота. Стога је брига о очувању културног наслеђа у XXI веку не само декларативна обавеза надлежних институција, већ је то морална улога целокупног друштва.

Водећи се том визијом, а уз подршку асоцираних установа, Установа Центар културе „Босилеград“ је и ове године наставила пројекат из 2018. и 2019. године „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа“ ТРЕЋОМ ФАЗОМ, који је одобрен за финансирање од стране Министарства културе и информисања и Општине Босилеград, који су током реализације првих фаза увидела важност и значај процес дигитализације у очувању културног наслеђа нашег поднебља.

Укупан буџет пројекта је 377.000,00 динара. Пројекат суфинансирају Министарсво културе и информисања Републике Србије са 300.000,00 динара, Општина Босилеград са 60.000,00 динара са учешћем Установе Центар културе сопственим средствима у износу од 17.000,00 динара.

Време реализације пројекта је од 01. августа до 31. децембра 2020. године.

У прве две фазе пројекта извршене су квалитетне припреме и почело се је са радом на дигитализацији писане културне баштине.

Реализација треће фазе омогућава доступ дигитализованој грађи, како оне из првих двеју фаза пројекта, тако и из ове фазе. Овим су постигнути циљеви дигитализације за очување наслеђа и за доступност истог широј групи корисника без физичког одласка у установама, где се она налази у изворном облику.

Установа Центар културе „Босилеград“ је пројектом „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа“ 2018. године започела формирање центра за дигитализацију и дигитализацију књижне грађе, која представља писано материјално културно наслеђе. Набављена је неопходна опрема за дигитализацију, која омогућује квалитетно скенирање и обраду дигиталних докумената, израду метаподатака и добијање дигиталних објеката. Формирана је готова платформа, базирана на ResCarta алатима, коју смо превели на српском и бугарском језику.

Циљ дигитализације културног наслеђа је, поред његовог очувања, и обезбеђивање средстава за њихову видљивост и доступност широј групи корисника.

У току првих двеју фаза, скенирано је укупно 53 године излажења листа „Братство“ од 1959. до 2012. године, односно 2273 броја листа или 26.320 страница.

У току треће фазе скенирано је 11 наслова из Завичајног фонда „Народне библиотеке „Христо Ботев“. Одабрани су наслови са почетка 20-ог и са почетка 21-ог века ради упоређивања библиофилских одлика књига из области наука и књижевности. Скенирано је укупно 3585 страница.

Завршетком трију фаза дигитализације, формиран је дигитални репозиторијум листа „Братство“ и колекција Завичајног фонда у начелу, спреман за представљање и промоцију, чиме ће се обезбедити адекватни доступ истој и квалитетно чување.

По овом пројекту набављена је неопходна опрема за реализацију пројекта – сервер, оперативни систем сервера и другу пратећу опрему (УПС, каблови, регулатор напона…).

На серверу је постављен дигитални репозиторијум који је доступан на сајту установе.

Дигитални репозиторијум – интерфејс на српском језику
Дигитален репозиторий – интерфейс на български език

Дигитални репозиторијум обухвата 53 колекција листа „Братство“ и једну колекцију Завичајног фонда. Колекције листа „Братство“ формиране су по годинама излажења од 1959. до 2012. године. Колекције обухватају укупно 26.320 страница.

Колекција Завичајног фонда обухвата 11 наслова од 1918. до 2018. године, са укупно 3585 страна.


У циљу одрживости пројекта предвиђа се комплетна дигитализација Завичајног фонда Народне библиотеке „Христо Ботев“ и грађе других заинтересованих установа да своју грађу дигитализују.


Плакат о пројекту можете погледати овде.

Флајер о пројекту можете прегледати овде.

Позивницу за пресконференцију можете преузети овде.

Агенду пресконефенције можете преузети овде.

Пресконференција биће спроведена поштовањем мера заштите, као што је ношење маски и држања растојања између посетилаца.

ФИЛМ: Грех

 

Прича о животу ренесансног вајара и сликара Микеланђела Буонаротија.

Оригинални наслов: Il peccato
Датум и време приказивања филма: 12.12.2020 од 15:00 часова
Место приказивања филма: Велика сала Дома културе
Цена улазнице: Бесплатан улаз
Дужина трајања филма: 134 мин
Држава/Година: ITA, RUS/2017
Жанр: Биографски, драма, историјски
Глумци: Yuliya Vysotskaya, Orso Maria Guerrini, Glen Blackhall
Режисер: Andrey Konchalovskiy

САДРЖАЈ:

Савременици га сматрају генијем, док он живи у сиромаштву, исцрпљен борбом да заврши радове на своду Сикстинске капеле. Након смрти папе Јулијуса II, његовог заштитника и поглавара племићке породице Дела Ровере, Микеланђело постаје опседнут проналаском најквалитетнијег мермера како би довршио папину гробницу. Оданост уметника бива упитна, када је за папу постављен Лав X из супарничке породице Медичи, који му нуди уносну нову поруџбину – фасаду базилике Сан Лоренцо.

Филм „Грех“ биће приказан са поштовањем мера заштите, као што је ношење маски и држања растојања између гледалаца.

ФИЛМ: Невероватна прича о џиновској крушки

 

Живот мирно пролази док Мићу и Себастијан не пронађу поруку у боци у градској луци. Поруку је послао градоначелник који се јавља с Тајанственог острва где је дошао до великог открића. Филм је снимљен према истоименој дечијој сликовници.

 

Оригинални наслов: The Incredible Story of the Giant Pear
Датум и време приказивања филма: 12.12.2020 од 13:00 часова
Место приказивања филма: Велика сала Дома културе
Цена улазнице: Бесплатан улаз
Дужина трајања филма: 80 мин
Држава/Година: DNK/2017
Жанр: Анимирани
Глумци: Zorana Bečić, Ivana Popović, Bora Nenić, Igor Damjanović, Bojan Lazarov, Milan Čučilović, Pavle Jeremić, Miloš Djurović, Rade Vukotić, Branislav Jerinić, Zoran Leković. Djurdjina Radić
Режисер: Amalie Næsby Fick, Jørgen Lerdam

САДРЖАЈ:

Највеће авантуре долазе неочекивано – Најбољи пријатељи, слон Себастијан и мачка Мићу, живе у мирном приморском месту Сунцограду. Сви живе срећно док, изненада, омиљени градоначелник Џејби не нестане! Пецајући, Мићу “хвата” боцу са поруком од Џејбија, који пише да је заглавио на Тајанственом острву и да треба да га спасу. У боци се налази и семенка – из које, кад је посаде, израсте џиновска крушка! Од крушке су направили брод у коме Себастијан, Мићу и откачени професор Глукоза крећу у опасну авантуру где се срећу са гусарима, морским змајем и знатижељним духовима. Сву храброст коју су имали су скоро потрошили, али ипак ништа не може спречити најбоље пријатеље да пронађу Тајанствено острво и врате се кући с Џејбијем.

Филм „Невероватна прича о џиновској крушки“ биће приказан са поштовањем мера заштите, као што је ношење маски и држања растојања између гледалаца.

Две филмске пројекције за викенд

Установа Центар културе „Босилеград“ у садејству са Општином Босилеград ради одржавања културног живота у условима епидемије „КОВИД-19“ у скалду са препорукама и мерама Владе Републике Србије организује дана 12.12.2020. год.(субота) две биоскопске пројекције.

Улаз је безплатан, а средства за пројекције и оптопљење је обезбедила општина Босилеград.

Дана 12.12.2020. год.(субота) од 13 часова је заказана пројекција дечијег филма „Невероватна прича о џиновској крушки“, а од 15 часова пројекција филма за одрасле „Грех“.

Ношење заштитних маски обавезно! Установа ће спровести остале противоепидемијске мере и препоруке.

СИНОПСИСИ ФИЛМОВА:

Живот мирно пролази док Мићу и Себастијан не пронађу поруку у боци у градској луци. Поруку је послао градоначелник који се јавља с Тајанственог острва где је дошао до великог открића. Филм је снимљен према истоименој дечијој сликовници.

 

 

 

 

 

Ова биографска драма бави се животом и делом чувеног ренесансног вајара, сликара и архитекте Микеланђела Буонаротија (1475-1564). У фокусу је један кризни период, када се две моћне племићке породице – Дела Ровере и Медичи боре да придобију његову лојалност. Уметник који је осликао Сикстинску капелу постаје жртва тог сукоба.

„Грех“ је снимљен у руско-италијанској копродукцији, на италијанском језику. Главну улогу игра Алберто Тестони, који и физички личи на Микеланђела.

ДИГИТАЛНА ЧИТАОНИЦА

У просторијама Народне библиотеке „Христо Ботев“ почела је са радом дигитална читаоница, која представља резултат сарадње ове установе са Установом Центар културе „Босилеград“ реализацијом пројекта „Дигитално Крајиште – Дигитализација Завичајног фонда“, а који финансира Општина Босилеград.

Почетком ове 2020. године почела је реализација пројекта Дигитално Крајиште – Дигитализација Завичајног фонда“ у сарадњи Установе Центар културе „Босилеград“ и Народне библиотеке „Христо Ботев“. Пројекат финансира Општина Босилеград, која је препознала значај дигитализације у очувању и презентацији културног наслеђа нашег поднебља.

Дигитална читаоница у Народној библиотеци „Христо Ботев“ представља савремену дигиталну читаоницу за презентацију и претраживање дигиталног културног наслеђа развијена на бази ResCarta алата. Поседује савремени прегледни интерфејс преведен на српском језику, који ће ускоро бити преведен и на бугарски језик.

Дигитална читаоница обухвата за почетак 100 дигитализованих публикација из Завичајног фонда Народне библиотеке у најбољем TIFF формату и припадајућим им метаподацима у XML фомату, сортираних у следеће колекције:

 

  1. Књижевност – Поезија: 35 публикација
    Обухвата збирке песама аутора рођених на територији Босилеграда
  2. Књижевност – Проза: 22 публикације
    Обухвата Приповедачку / наративну прозу аутора рођених на територији Босилеграда
  3. Књижевност – Народна: 6 публикација
    Обухвата збирке сабране народне књижевности (поезија и проза) са територије Босилеграда
  4. Наука и знање о завичају: 20 публикација
    Обухвата историјске, географске и друге изворе о Босилеграду и његовом становништву
  5. Стара и ретка грађа и извори: 11 публикација
    Обухвата стару и ретку библиотечку грађу и изворе о Босилеграду и његовом становништву
  6. Остала грађа и извори: 6 публикација
    Обухвата осталу грађу и изворе аутора рођених на територији Босилеграда

Дигитална читаоница обухвата 100 наслова од 45 аутора, односно укупно 15 482 страна. Наслови који су дигитализовани изворно су 73 на бугарском, 23 на српском и 6 на македонском језику. По години издања, најстарија публикација у читаоници је из 1906. године, а најновија из 2019. године. По Универзалној децималној класификацији знања, највише наслова у читаоници припада групи за књижевност – 67 наслова и групи друштвених наука – 11 наслова. Највише аутора чији су наслови дигитализовани рођено је на територији Босилеградског Крајишта – 32 аутора, односно 82%, док је 7 рођено ван Босилеграда, односно 18% од укупног броја.

Највише дигитализованих наслова издато је на територији Републике Србије – 66%, затим у Републици Бугарској 25,5% и Републици Северној Македонији 8,5%. Од 66 наслова издатих у Републици Србији, само је 34 публикација издато у издаваштву „Братство“ у Нишу, што представља 51,5% од издатих у Србији или 34% од укупног броја дигитализованих наслова. У Републици Бугарској највише наслова издато је у Софији 64% од броја издатих у овој земљи или 16% од укупног броја дигитализованих наслова.

Предност дигиталне читаонице је универзална доступност информација и заштита културног наслеђа, која се физички у изворном облику налази у Завичајном фонду библиотеке. Помоћу дигиталне читаонице могуће је претраживање целокупног доступног фонда како по насловима, метаподацима, ауторима, идавачима, години издања, језику и колекцијама, тако и у самом тексту публикација, који је из пасивног претворен OCR-ом у активни „живи“ текст. Унесени појам у претраживачу, софтвер проналази у којим публикацијама се спомиње и где у самом тексту публикације. Тако, корисници дигиталне читаонице могу да траже потребне појмове и информације и није потребно да знају наслов публикације или име аутора.

Друга предност дигиталне читаонице је та, што Народна библиотека има могућност да поседује и презентује библиотечко-информациону грађу и изворе у дигиталном облику, које физички не поседује у Завичајном фонду, а односе се на наш завичај или су им аутори рођени на територији Босилеградског Крајишта.

– – –

Дигиталну читаоницу може користити шири круг корисника у просторијама Народне библиотеке „Христо Ботев“ у складу са Правилником ове установе и у складу са препорукама понашања у време пандемије.

– – –

Дигитална читаоница представља почетни корак стварања хибридне библиотеке и припремање за постепени прелазак у дигиталну током наредних процеса дигитализације.

ДИГИТАЛНИ РЕПОЗИТОРИЈУМ

Добродошли

у дигитални репозиторијум Дигиталног центра Установе Центар културе „Босилеград“, који је настао са циљем да омогући приступ и претраживање вредном дигитализованом културном наслеђу општине Босилеград и да омогући научно-истраживачки рад и примену у науци, образовању и изградњи друштва заснованог на знању, да допринесе очувању националног идентитета и културне разноврсности националних заједница нашег поднебља, као и побољшању позиције наше земље на глобалном плану.

Дигитални репозиторијум обухвата дигитализовану грађу у току реализације три фазе пројекта „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа„, финансиран од стране Општине Босилеград и суфинансиран од стране Министарства културе и информисања Републике Србије. Дигитализована грађа обухвата 2336 бројева листа „Братство“ и 11 наслова из Завичајног фонда Народне библиотеке „Христо Ботев“ из Босилеграда.

Претрага у тексту


Платформа на којој је изграђен дигитални репозиторијум омогућује претрагу у самом тексту грађе. Унесите жељени појам у поље за претрагу. Претражујете у штампаним текстовима целог дигиталног репозиторијума.
Напомена: Текстови су ћирилични, претражујте ћириличним писмом.

 

Претрага по колекцијама


1959

1960

1961

1962

1963

1964

1965

1966

1967

1968

1969

1970

1971

1972

1973

1974

1975

1976

1977

1978

1979

1980

1981

1982

1983

1984

1985

1986

1987

1988

1989

1990

1991

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

 

2008

2009

2010

2011

2012

 

 

 

 


Завичајни фонд

ЗАХАРИЕВ, Јордан, 1877-1965
Кюстендилското крайще
МИЛАНОВ, Горан, 1984-
Библиографија књига о Босилеграду : 1878-2016
МИЛАНОВ, Горан, 1984-
Насеља општине Босилеград : географско-демографска истраживања
МИЛАНОВ, Горан, 1984-
Община Босилеград : географско-краеведски изследвания
МИЛАНОВ, Горан, 1984-
Турски извори за историју Босилеградског Крајишта : 1570-1690
ТРЪНСКИ край : Принос към изучаване на Западните бълг. краища : Сборник ПОПДИМИТРОВ, Емануил, 1885-1943
Глас из дълбините
ПОПДИМИТРОВ, Емануил, 1885-1943
В страната на розите
ПОПДИМИТРОВ, Емануил, 1885-1943
Златна жетва
ХРИСТОВ, Никица Стојанов, 1988-
Хроника на съдбата
ХРИСТОВ, Никица Стојанов, 1988-
Ново е времето, спомените са стари

 

 

 

 


Creative Commons License
Digital collections by Digital Repository of Digital centre of Cultural center „Bosilegrad“ is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.