ДИГИТАЛНА ЧИТАОНИЦА

У просторијама Народне библиотеке „Христо Ботев“ почела је са радом дигитална читаоница, која представља резултат сарадње ове установе са Установом Центар културе „Босилеград“ реализацијом пројекта „Дигитално Крајиште – Дигитализација Завичајног фонда“, а који финансира Општина Босилеград.

Почетком ове 2020. године почела је реализација пројекта Дигитално Крајиште – Дигитализација Завичајног фонда“ у сарадњи Установе Центар културе „Босилеград“ и Народне библиотеке „Христо Ботев“. Пројекат финансира Општина Босилеград, која је препознала значај дигитализације у очувању и презентацији културног наслеђа нашег поднебља.

Дигитална читаоница у Народној библиотеци „Христо Ботев“ представља савремену дигиталну читаоницу за презентацију и претраживање дигиталног културног наслеђа развијена на бази ResCarta алата. Поседује савремени прегледни интерфејс преведен на српском језику, који ће ускоро бити преведен и на бугарски језик.

Дигитална читаоница обухвата за почетак 100 дигитализованих публикација из Завичајног фонда Народне библиотеке у најбољем TIFF формату и припадајућим им метаподацима у XML фомату, сортираних у следеће колекције:

 

  1. Књижевност – Поезија: 35 публикација
    Обухвата збирке песама аутора рођених на територији Босилеграда
  2. Књижевност – Проза: 22 публикације
    Обухвата Приповедачку / наративну прозу аутора рођених на територији Босилеграда
  3. Књижевност – Народна: 6 публикација
    Обухвата збирке сабране народне књижевности (поезија и проза) са територије Босилеграда
  4. Наука и знање о завичају: 20 публикација
    Обухвата историјске, географске и друге изворе о Босилеграду и његовом становништву
  5. Стара и ретка грађа и извори: 11 публикација
    Обухвата стару и ретку библиотечку грађу и изворе о Босилеграду и његовом становништву
  6. Остала грађа и извори: 6 публикација
    Обухвата осталу грађу и изворе аутора рођених на територији Босилеграда

Дигитална читаоница обухвата 100 наслова од 45 аутора, односно укупно 15 482 страна. Наслови који су дигитализовани изворно су 73 на бугарском, 23 на српском и 6 на македонском језику. По години издања, најстарија публикација у читаоници је из 1906. године, а најновија из 2019. године. По Универзалној децималној класификацији знања, највише наслова у читаоници припада групи за књижевност – 67 наслова и групи друштвених наука – 11 наслова. Највише аутора чији су наслови дигитализовани рођено је на територији Босилеградског Крајишта – 32 аутора, односно 82%, док је 7 рођено ван Босилеграда, односно 18% од укупног броја.

Највише дигитализованих наслова издато је на територији Републике Србије – 66%, затим у Републици Бугарској 25,5% и Републици Северној Македонији 8,5%. Од 66 наслова издатих у Републици Србији, само је 34 публикација издато у издаваштву „Братство“ у Нишу, што представља 51,5% од издатих у Србији или 34% од укупног броја дигитализованих наслова. У Републици Бугарској највише наслова издато је у Софији 64% од броја издатих у овој земљи или 16% од укупног броја дигитализованих наслова.

Предност дигиталне читаонице је универзална доступност информација и заштита културног наслеђа, која се физички у изворном облику налази у Завичајном фонду библиотеке. Помоћу дигиталне читаонице могуће је претраживање целокупног доступног фонда како по насловима, метаподацима, ауторима, идавачима, години издања, језику и колекцијама, тако и у самом тексту публикација, који је из пасивног претворен OCR-ом у активни „живи“ текст. Унесени појам у претраживачу, софтвер проналази у којим публикацијама се спомиње и где у самом тексту публикације. Тако, корисници дигиталне читаонице могу да траже потребне појмове и информације и није потребно да знају наслов публикације или име аутора.

Друга предност дигиталне читаонице је та, што Народна библиотека има могућност да поседује и презентује библиотечко-информациону грађу и изворе у дигиталном облику, које физички не поседује у Завичајном фонду, а односе се на наш завичај или су им аутори рођени на територији Босилеградског Крајишта.

– – –

Дигиталну читаоницу може користити шири круг корисника у просторијама Народне библиотеке „Христо Ботев“ у складу са Правилником ове установе и у складу са препорукама понашања у време пандемије.

– – –

Дигитална читаоница представља почетни корак стварања хибридне библиотеке и припремање за постепени прелазак у дигиталну током наредних процеса дигитализације.

ДИГИТАЛНИ РЕПОЗИТОРИЈУМ

Добродошли

у дигитални репозиторијум Дигиталног центра Установе Центар културе „Босилеград“, који је настао са циљем да омогући приступ и претраживање вредном дигитализованом културном наслеђу општине Босилеград и да омогући научно-истраживачки рад и примену у науци, образовању и изградњи друштва заснованог на знању, да допринесе очувању националног идентитета и културне разноврсности националних заједница нашег поднебља, као и побољшању позиције наше земље на глобалном плану.

Дигитални репозиторијум обухвата дигитализовану грађу у току реализације три фазе пројекта „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа„, финансиран од стране Општине Босилеград и суфинансиран од стране Министарства културе и информисања Републике Србије. Дигитализована грађа обухвата 26.320 бројева листа „Братство“ и 11 наслова из Завичајног фонда Народне библиотеке „Христо Ботев“ из Босилеграда.

Претрага у тексту


Платформа на којој је изграђен дигитални репозиторијум омогућује претрагу у самом тексту грађе. Унесите жељени појам у поље за претрагу. Претражујете у штампаним текстовима целог дигиталног репозиторијума.
Напомена: Текстови су ћирилични, претражујте ћириличним писмом.

 

Претрага по колекцијама


1959

1960

1961

1962

1963

1964

1965

1966

1967

1968

1969

1970

1971

1972

1973

1974

1975

1976

1977

1978

1979

1980

1981

1982

1983

1984

1985

1986

1987

1988

1989

1990

1991

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

 

2008

2009

2010

2011

2012

 

 

 

 


Завичајни фонд

ЗАХАРИЕВ, Јордан, 1877-1965
Кюстендилското крайще
МИЛАНОВ, Горан, 1984-
Библиографија књига о Босилеграду : 1878-2016
МИЛАНОВ, Горан, 1984-
Насеља општине Босилеград : географско-демографска истраживања
МИЛАНОВ, Горан, 1984-
Община Босилеград : географско-краеведски изследвания
МИЛАНОВ, Горан, 1984-
Турски извори за историју Босилеградског Крајишта : 1570-1690
ТРЪНСКИ край : Принос към изучаване на Западните бълг. краища : Сборник ПОПДИМИТРОВ, Емануил, 1885-1943
Глас из дълбините
ПОПДИМИТРОВ, Емануил, 1885-1943
В страната на розите
ПОПДИМИТРОВ, Емануил, 1885-1943
Златна жетва
ХРИСТОВ, Никица Стојанов, 1988-
Хроника на съдбата
ХРИСТОВ, Никица Стојанов, 1988-
Ново е времето, спомените са стари

 

 

 

 


Creative Commons License
Digital collections by Digital Repository of Digital centre of Cultural center „Bosilegrad“ is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.

Набавка опреме по пројекту „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа – Трећа фаза“

Установа Центар културе „Босилеград“ кренула је са реализацијом пројекта „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа – Трећа фаза“ набавком неопходне опреме за доступ дигиталној грађи.

Општина Босилеград располаже богатом ризницом необрађеног материјалног и нематеријалног културног наслеђа, над којем надлежност имају пре свега Установа Центар културе „Босилеград“, Народна библиотека „Христо Ботев“, Установа за издавачку делатност „Ново Братство“ и  основне и средње школе. Вредност културног наслеђа у константном је порасту због природно условљеног времена трајања, али и због нестабилног окружења у смислу развоја нових технологија и промене стила и начина живота. Стога је брига о очувању културног наслеђа у XXI веку не само декларативна обавеза надлежних институција, већ је то морална улога целокупног друштва.

Водећи се том визијом, а уз подршку асоцираних установа, Установа Центар културе „Босилеград“ је и ове године наставила пројекат из 2018. и 2019. године „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа“ ТРЕЋОМ ФАЗОМ, који је одобрен за финансирање од стране Министарства културе и информисања и Општине Босилеград, који су током реализације првих фаза увидела важћност и значај процес дигитализације у очувању културног наслеђа нашег поднебља.

Укупан буџет пројекта је 377.000,00 динара. Пројекат суфинансирају Министарсво културе и информисања Републике Србије са 300.000,00 динара, Општина Босилеград са 60.000,00 динара са учешћем Установе Центар културе сопственим средствима у износу од 17.000,00 динара.

Време реализације пројекта је од 01. августа до 31. децембра 2020. године.

У прве две фазе пројекта извршене су квалитетне припреме и почело се је са радом на дигитализацији писане културне баштине.

Установа Центар културе „Босилеград“ почела је са реализацијом треће фазе пројекта набавком неопходне опреме за приступ дигиталним документима. Набављена је серверска јединица, са лиценцираним виндовс сервер оперативним системом. Набављен је неопходан хардвер за рад са серверском јединицом – UPS уређај, монитор, тастатура, миш, неопохни каблови и остали уређаји. На серверу биће постављен дигиталини репозиторијум формиран током свих фаза пројекта са дигитализованом грађом. Готова платформа, базирана на ResCarta алатима, коју смо превели на српском језику, омогућиће претраживање појмова, како кроз целу базу наслова, тако у самом тексту дигиталних докумената.

Установа Центар културе „Босилеград“ покренула је реализацију неких активности раније од предвиђеног редоследа ради епидемиолошке ситуације у земљи и општини Босилеград. Због забране окупљања, прво је набављена неопходна опрема и започета реализација поједних активности који не захтевају масу људи, а затим представљен пројекат на пресконференцији.

Имплементацијом ове фазе пројекта постигли би се циљеви дигитализације за очување наслеђа и за доступност истог широј групи корисника без физичког одласка у установама, где се она налази у изворном облику.

ПРЕДСТАВЉЕН ПРОЈЕКАТ „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа – Трећа фаза“

Данас 02. октобра 2020. године, од 10:00 сати у свечаној сали Дома културе представљен је пројекат „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа – Трећа фаза“, који реализује Установа Центар културе „Босилеград“, а суфинансирају Министарство културе и информисања Републике Србије и Општине Босилеград.

Општина Босилеград располаже богатом ризницом необрађеног материјалног и нематеријалног културног наслеђа, над којем надлежност имају пре свега Установа Центар културе „Босилеград“, Народна библиотека „Христо Ботев“, Установа за издавачку делатност „Ново Братство“ и  основне и средње школе. Вредност културног наслеђа у константном је порасту због природно условљеног времена трајања, али и због нестабилног окружења у смислу развоја нових технологија и промене стила и начина живота. Стога је брига о очувању културног наслеђа у XXI веку не само декларативна обавеза надлежних институција, већ је то морална улога целокупног друштва.
Водећи се том визијом, а уз подршку асоцираних установа, Установа Центар културе „Босилеград“ је и ове године наставила пројекат из 2018. и 2019. године „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа“ ТРЕЋОМ ФАЗОМ, који је одобрен за финансирање од стране Министарства културе и информисања и Општине Босилеград, који су током реализације првих фаза увидела важћност и значај процес дигитализације у очувању културног наслеђа нашег поднебља.

Укупан буџет пројекта је 377.000,00 динара. Пројекат суфинансирају Министарсво културе и информисања Републике Србије са 300.000,00 динара, Општина Босилеград са 60.000,00 динара са учешћем Установе Центар културе сопственим средствима у износу од 17.000,00 динара.
Време реализације пројекта је од 01. августа до 31. децембра 2020. године.
У прве две фазе пројекта извршене су квалитетне припреме и почело се је са радом на дигитализацији писане културне баштине.
Реализација треће фазе омогућиће доступ дигитализованој грађи, како оне из првих двеју фаза пројекта, тако и оне из наредних фаза. Тиме би се постигли циљеви дигитализације за очување наслеђа и за доступност истог широј групи корисника без физичког одласка у установама, где се она налази у изворном облику.
Установа Центар културе „Босилеград“ је пројектом „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа“ 2018. године започела формирање центра за дигитализацију и дигитализацију књижне грађе, која представља писано материјално културно наслеђе. Набављена је неопходна опрема за дигитализацију, која омогућује квалитетно скенирање и обраду дигиталних докумената, израду метаподатака и добијање дигиталних објеката. Формирана је готова платформа, базирана на ResCarta алатима, коју смо превели на српском језику.
Циљ дигитализације културног наслеђа је, поред његовог очувања, и обезбеђивање средстава за њихову видљивост и доступност широј групи корисника.
У току првих двеју фаза, скенирано је укупно 53 године излажења листа „Братство“ од 1959. до 2012. године, односно 2273 броја листа или 26.320 страница.
Завршетком двеју фаза дигитализације, формиран је дигитални репозиторијум листа „Братство“, који је спреман за представљање и промоцију, чиме ће се обезбедити адекватни доступ истој и квалитетно чување.

По пројекту предвиђене су следеће активности:

  • Представљање и промоција пројекта
  • Одабир грађе која ће се дигитализовати
  • Каталогизација и обрада одабране грађе за дигитализацију
  • Набавка опреме за квалитетни и брзи доступ дигиталним објектима, односно формирање дигиталног репозиторијума
  • Скенирање и обрада дигиталних документа, дигитална рестаурација и провера квалитета
  • Стварање мастер и других оперативних копија дигиталних докумената
  • Израда метаподатака
  • Обрада дигиталних објеката
  • Обезбеђивање дугутрајног чувања на физички преносивим носиоцима информација
  • Обезбеђивање приступа дигиталној грађи
  • Представљање резултата пројекта

Као главну активност можемо издвојити набавку опреме за квалитетни и брзи доступ дигиталним објектима, односно набавка сервера са пратећим хардвером и софтвером.

 

 

 

 

 

 

Реализација треће фазе омогућиће доступ дигитализованој грађи, како оне из првих двеју фаза пројекта, тако и оне из наредних фаза. Тиме би се постигли циљеви дигитализације за очување наслеђа и за доступност истог широј групи корисника без физичког одласка у установама, где се она налази у изворном облику.

Пресконференција је спроведена поштовањем мера заштите, као што је ношење маски и држања растојања између посетилаца.

Дигитализација културне баштине Општине Босилеград – Трећа фаза

Установа Центар културе „Босилеград“ почиње са реализацијом пројекта „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа – Трећа фаза“, подржан од стране Министарства културе и информисања и Општине Босилеград по програму Финансирање или суфинансирање пројеката из области дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва у Републици Србији у 2020. години.

Културно наслеђе Босилеградског Крајишта, са свим својим особеностима и специфичностима, део је мултикултурног простора Босилеградског Крајишта и као такво у непрестаном је прожимању са свим културама које на овом простору живе. Његово очување, као и очување и унапређење свих култура које вековима живе на овом подручју биће гарант, да смо успели да створимо друштво, које са једне стране поштује различитости, подржава културни диверзитет и препознаје га као изузетну вредност ове регије, а да са друге стране тежи ка вишим људским и моралним вредностима које подижу квалитет свакодневног живота сваког њеног грађанина.

У данашње време, на самој територији општине, постоји ризница необрађеног материјалног и нематеријалног културног наслеђа, над којем пре свега има надлежност Установа Центар културе „Босилеград“, Народна библиотека „Христо Ботев“, Установа за издавачку делатност „Ново Братство“ и друге институције.

Установа Центар културе „Босилеград“ је до сада успешно реализовала две фазе пројекта, којима је делимично формирала Дигитални центар за дигитализацију и почела са дигитализацијом штампане грађе. Формиран је дигитални репозиторијум, чиме су створени услови за имплементирање треће фазе пројекта, када ће исти постати видљив и доступан свим заинтересованим корисницима.

Министарство културе и информисања Републике Србије увидело је значај овог пројекта за очување културног наслеђа кроз његову дигитализацију и исказало је подршку за реализацију треће фазе овог пројекта.

Укупан буџет пројекта износи 377.000,00 динара, од којих 300.000,00 динара обезбеђује Министарство културе и информисања, 60.000,00 Општина Босилеград, док је 17.000,00 динара ибезбеђено из сопствених прихода.

Предвиђен период за реализацију треће фазе овог пројекта је од 01. августа до 31. децембра ове године.

По пројекту предвиђене су следеће активности:

  • Представљање и промоција пројекта
  • Одабир грађе која ће се дигитализовати
  • Каталогизација и обрада одабране грађе за дигитализацију
  • Набавка опреме за квалитетни и брзи доступ дигиталним објектима, односно формирање дигиталног репозиторијума
  • Скенирање и обрада дигиталних документа, дигитална рестаурација и провера квалитета
  • Стварање мастер и других оперативних копија дигиталних докумената
  • Израда метаподатака
  • Обрада дигиталних објеката
  • Обезбеђивање дугутрајног чувања на физички преносивим носиоцима информација
  • Обезбеђивање приступа дигиталној грађи:
  • Представљање резултата пројекта

 

Као главну активност можемо издвојити набавку опреме за квалитетни и брзи доступ дигиталним објектима, односно набавка сервера са пратећим хардвером и софтвером.

 

Реализација треће фазе омогућиће доступ дигитализованој грађи, како оне из првих двеју фаза пројекта, тако и оне из наредних фаза. Тиме би се постигли циљеви дигитализације за очување наслеђа и за доступност истог широј групи корисника без физичког одласка у установама, где се она налази у изворном облику.

Плакат о пројекту можете погледати овде.

Флајер о пројекту можете прегледати овде.

Позивницу за пресконференцију можете преузети овде.

Агенду пресконефенције можете преузети овде.

Пресконференција биће спроведена поштовањем мера заштите, као што је ношење маски и држања растојања између посетилаца.

ЕТНО ПОСТАВКА ДОМА КУЛТУРЕ

Етно поставка Дома културе обухвата различите предмете, оруђа и справе са територије Босилеградског Крајишта. Етно поставка је резултат пројекта „Културна баштина у служби социјалне кохезије“, финансиран од стране Општине Босилеград у реализацији Установе Центар културе „Босилеград“. Етно поставку можете разгледати сваког дана у Дому културе.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТА „ДИГИТАЛНО КРАЈИШТЕ – ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ЗАВИЧАЈНОГ ФОНДА“

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТА

„ДИГИТАЛНО КРАЈИШТЕ – ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ЗАВИЧАЈНОГ ФОНДА“

Општина Босилеград располаже богатом ризницом необрађеног материјалног и нематеријалног културног наслеђа, над којем надлежност имају пре свега Установа Центар културе „Босилеград“, Народна библиотека „Христо Ботев“, Установа за издавачку делатност „Ново Братство“ и  основне и средње школе. Вредност културног наслеђа у константном је порасту због природно условљеног времена трајања, али и због нестабилног окружења у смислу развоја нових технологија и промене стила и начина живота. Стога је брига о очувању културног наслеђа у XXI веку не само декларативна обавеза надлежних институција, већ је то морална улога целокупног друштва.

Установа Центар културе „Босилеград“ је успешно реализирала две фазе пројекта, којом је формирала Дигитални центар за дигитализацију завршила са дигитализацијом листа „Братство“. Формиран је дигитални репозиторијум, чиме су створени услови за имплементирање других пројеката, када ће резултати првих фаза постати видљиви и доступни свим заинтересованим корисницима.

Овим пројектом развиће се сарадња између двеју установа, главним носиоцима очувања културног наслеђа у Општини Босилеград. Центар културе поседује одговарајућу технику, а Библиотека необрађено културно наслеђе и резултатима њихове сарадње уживаће шири круг заинтересованих корисника.

Укупан буџет пројекта је 4.981.008,00 дин. Пројекат финансира Општина Босилеград.

Време реализације пројекта је од 01. јануара до 31. децембра 2020. године.

Установа Центар културе „Босилеград“ је пројектом „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа“ 2018. године започела формирање центра за диги-тализацију и дигитализацију књижне грађе, која представља писано материјално културно наслеђе. Набављена је неопходна опрема за дигитализацију, која омогућује квалитетно скенирање и обраду дигиталних докумената, израду метаподатака и добијање дигиталних објеката. Формирана је готова платформа, базирана на ResCarta алатима, коју смо превели на српском језику.

Циљ пројекта „Дигитално Крајиште – Дигитализација Завичајног фонда“ је да омогући научно-истраживачки рад и примену у науци и лакши приступ већој количини ретких и уникатних библиотечких материјала из Завичајног фонда библиотеке, уз минимална физичка ограничења, као и физичка заштита примерака из Завичајне збирке.

Циљна група пројекта – Група истраживача, пре свих историчара, библиотекара, кустоса и архивиста, који говоре српски и бугарски језик и баве се темама као што су локална историја, локална културна баштина и дигитализација завичајних фондова, као и сви становници који живе на територији општине Босилеград и они који су се одселили и њихово потомство и имају интерес очувања свог порекла.

Дигитализација грађе има огроман значај за очување културне баштине Општине Босилеград. Дигитализовано и адекватно репрезентовано културно наслеђе омогућиће несметани научноистраживачки рад и примену у науци, образовању и изградњи друштва заснованог на знању, имаће допринос очувању националног идентитета и културне разноврсности националних заједница нашег поднебља, као и побољшању позиције наше земље на глобалном плану.

Потенцијал одрживости пројекта се, поред осталог, огледа у садржајима који ће настати током пројектног циклуса и који ће бити коришћени као средство за најширу популаризацију културне баштине општине Босилеград. У циљу одрживости пројекат предвиђа и повезивање са националним и европским иницијативама које имају за циљ популаризацију културног наслеђа.

Активности планирани пројектом:

  • Представљање пројекта
  • Едукација и јачање капацитета учесника у процесу дигитализације
  • Одабир грађе за дигитализацију
  • Каталогизација и обрада одабране грађе за дигитализацију
  • Скенирање и обрада дигиталних документа, дигитална рестаурација и провера квалитета
  • Стварање мастер и других оперативних копија дигиталних докумената
  • Израда метаподатака
  • Обрада дигиталних објеката
  • Обезбеђивање дугутрајног чувања на физички преносивим носиоцима информација
  • Обезбеђивање приступа дигиталној грађи
  • Представљање резултата пројекта

Очекивани резултати пројекта:
Дигитализовано и адекватно репрезентовано културно наслеђе омогућиће несметани научно-истраживачки рад и примену у науци, образовању и изградњи друштва заснованог на знању, имаће допринос очувању националног идентитета и културне разноврсности националних заједница нашег поднебља, као и побољшању позиције наше земље на глобалном плану.

Краткорочни резултати:
– Извршена квалитетна едукација пројектног тима за самосталну реализацију процеса дигитализације;
– Извршена квалитетна каталогизација одабране грађе за дигитализацију и израђен каталог у електронском и папирном облику по смерницама и стандардима;
– Извршено квалитетно скенирање одабраног књижног фонда;
– Извршена квалитетна и усаглашена буџету пројекта набавка неопходне опреме за квалитетни доступ дигиталним објектима широј групи корисника и њихово претраживање формирањем дигитане читаонице у просторијама библиотеке;
– Квалитетно формиран дигитални репозиторијум, са прегледним корисничким интерфејсом;
– Физички заштићена библиотечко-информациона грађа и извори Завичајног фонда;
– Универзална доступност информација;
– Формирана основа за сарадњу са другим институцијама и појединцима, који поседују књижну и некњижну грађу и изворе, за размену и допуну фондова;
– Популарисање библиотечко-информационе грађе и извора Завичајног фонда, завичаја и завичајних стваралаца;

Дугорочни резултати:

  • Формирана савремена дигитална читаоница за презентацију и претраживање дигиталног културног наслеђа, које ће постати доступно широј групи корисника;
  • Почетак стварања модерне хибридне библиотеке и припремање за постепени прелазак у дигиталну током наредних процеса дигитализације;
  • Створене могућности за реализирање следећих фаза пројекта;
  • Пораст интересовања Установа да дигитализирају своју грађу, чиме би допринели бољем комплетирању дигиталног репозиторијума и обезбедили јединствен приступ културном наслеђу и испунили своје законске обавезе;
  • Развој свести о значају научног и културног наслеђа и улози појединца у његовом очувању.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА ФАЗА 2

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА

„ФОРМИРАЊЕ ДИГИТАЛНОГ ЦЕНТРА И ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ГРАЂЕ АСОЦИРАНИХ УСТАНОВА“ ФАЗА 2

Општина Босилеград располаже богатом ризницом необрађеног материјалног и нематеријалног културног наслеђа, над којем надлежност имају пре свега Установа Центар културе „Босилеград“, Народна библиотека „Христо Ботев“, Установа за издавачку делатност „Ново Братство“ и  основне и средње школе. Вредност културног наслеђа у константном је порасту због природно условљеног времена трајања, али и због нестабилног окружења у смислу развоја нових технологија и промене стила и начина живота. Стога је брига о очувању културног наслеђа у XXI веку не само декларативна обавеза надлежних институција, већ је то морална улога целокупног друштва.

Водећи се том визијом, а уз подршку асоцираних установа, Установа Центар културе „Босилеград“ је априла ове године наставила пројекат из 2018. године „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа“ ДРУГОМ ФАЗОМ, који је одобрен за финансирање од стране Општине Босилеград, која је током реализације прве фазе увидела важћност и значај процес дигитализације у очувању културног наслеђа нашег поднебља. Иако су све информације о финансирању, трајању пројекта, активностима по пројекту и слично представљени на првој конференцији за штампу априла ове године, присетићемо се неких цифара и реченица.

Укупан буџет пројекта је 2.189.370,00 динара. Пројекат финансира Општина Босилеград са учешћем Установе Центар културе сопственим средствима.

Време реализације пројекта је од 01. априла до 31. децембра 2019. године.

Како се ближимо крају реализације пројекта, време је да изнесемо резултате истог, шта смо све постигли и урадили за овај период. Резултате ћемо представити по предвиђеним активностима по пројекту.

Након што је пројекат адекватно представљен широј јавности организовањем прес конференције, како би се увидео значај пројекта за очување културне баштине општине Босилеград, приступило се наставку одабира грађе за дигитализацију. У првој фази започета је дигитализација листа „Братство“ и завршени су први бројеви до броја 478/479 из 1970. године, односно првих 11 година излажења изузев бројева из 1966. године. У другој фази наставили смо дигитализацијом листа „Братство“ од броја 480 из 1971. године до последњег броја 2335/36 из 2012. године.

Пре самог процеса дигитализације извршена је каталогизација бројева и израђен је каталог, ради лакше израде метаподатака у каснијем процесу дигитализације.

Након одабира грађе, почело се је скенирањем грађе. Грађа је скенирана у великој резолуцији ради стварања мастер копија за дуготрајно чување. Из њих су створене и друге оперативне копије ради обраде, израде метаподатака и обезбеђивања лакшег приступа дигиталној грађи.

Скенирани документи заједно са метаподацима чине дигиталне објекте. Обрада дигиталних објеката заснована је на „open source“ програму Res Carta. Програм Res Carta садржи алате за израду метаподатака у Dublin Core стандарду и OAI-PMH протокол за размену истих, алат за обраду OCR текста у документу, алат за формирање колекција дигиталних објеката, као и алати за приказ, читање и претраживање дигиталних колекција, објеката, живог текста у документима и слика. Програми Res Carta и Czur садрже у себи OCR софтвере за оптичко препознавање знакова. То значи, да скенирани текст постаје живи текст, који се може претраживати, копирати и штампати као такав. Други коришћени софтвери су Czur software, jEdit, ResCarta и серверска платформа Apache Tomcat. Обрађени дигитални објекти чувају се на одвојеним медијумима – у централном компјутеру и на физички преносивим носиоцима информација – екстрерни ХДД и на ДВД дисковима.

Циљ дигитализације културног наслеђа је, поред његовог очувања, и обезбеђивање средстава за њихову видљивост и доступност широј групи корисника. Установа Центар културе „Босилеград“ је формирањем Дигиталног центра остварила прву фазу, а дигитализацијом бројева листа „Братство“ и другу фазу пројекта дигитализације културног наслеђа. Формирана је готово платформа на бази Рес Карта алатима, која преставља основу за наредне фазе пројекта и за имплементацију других пројекта из области дигитализације културне баштине.

За сада, Установа на свом сајту омогућује приступ дигиталним документима у pdf формату, формату који у себи садржи живи текст, који је могуће претраживати. Овим се, макар и делимично, остварује секундарни циљ процеса дигитализације – доступност културног наслеђа широј јавности.

О резултатима пројекта у листу „Братство“

КОЛЕКЦИЈЕ ЛИСТА „БРАТСТВО“

 

Дигитализација културне баштине Општине Босилеград – Друга фаза

Установа Центар културе „Босилеград“, као реализатор пројекта, организује 24. априла 2019. године од 10:30 часова конференцију за медије за представљање пројекта „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа – Друга фаза“, финансиран од стране Општине Босилеград.

Конференција за медије ће се одржати у Свечаној сали Дома културе у Босилеграду, где ће бити представљени циљеви, актвиности и очекивани резултати по пројекту.

Агенда