ДИГИТАЛНА ЧИТАОНИЦА

У просторијама Народне библиотеке „Христо Ботев“ почела је са радом дигитална читаоница, која представља резултат сарадње ове установе са Установом Центар културе „Босилеград“ реализацијом пројекта „Дигитално Крајиште – Дигитализација Завичајног фонда“, а који финансира Општина Босилеград.

Почетком ове 2020. године почела је реализација пројекта Дигитално Крајиште – Дигитализација Завичајног фонда“ у сарадњи Установе Центар културе „Босилеград“ и Народне библиотеке „Христо Ботев“. Пројекат финансира Општина Босилеград, која је препознала значај дигитализације у очувању и презентацији културног наслеђа нашег поднебља.

Дигитална читаоница у Народној библиотеци „Христо Ботев“ представља савремену дигиталну читаоницу за презентацију и претраживање дигиталног културног наслеђа развијена на бази ResCarta алата. Поседује савремени прегледни интерфејс преведен на српском језику, који ће ускоро бити преведен и на бугарски језик.

Дигитална читаоница обухвата за почетак 100 дигитализованих публикација из Завичајног фонда Народне библиотеке у најбољем TIFF формату и припадајућим им метаподацима у XML фомату, сортираних у следеће колекције:

 

  1. Књижевност – Поезија: 35 публикација
    Обухвата збирке песама аутора рођених на територији Босилеграда
  2. Књижевност – Проза: 22 публикације
    Обухвата Приповедачку / наративну прозу аутора рођених на територији Босилеграда
  3. Књижевност – Народна: 6 публикација
    Обухвата збирке сабране народне књижевности (поезија и проза) са територије Босилеграда
  4. Наука и знање о завичају: 20 публикација
    Обухвата историјске, географске и друге изворе о Босилеграду и његовом становништву
  5. Стара и ретка грађа и извори: 11 публикација
    Обухвата стару и ретку библиотечку грађу и изворе о Босилеграду и његовом становништву
  6. Остала грађа и извори: 6 публикација
    Обухвата осталу грађу и изворе аутора рођених на територији Босилеграда

Дигитална читаоница обухвата 100 наслова од 45 аутора, односно укупно 15 482 страна. Наслови који су дигитализовани изворно су 73 на бугарском, 23 на српском и 6 на македонском језику. По години издања, најстарија публикација у читаоници је из 1906. године, а најновија из 2019. године. По Универзалној децималној класификацији знања, највише наслова у читаоници припада групи за књижевност – 67 наслова и групи друштвених наука – 11 наслова. Највише аутора чији су наслови дигитализовани рођено је на територији Босилеградског Крајишта – 32 аутора, односно 82%, док је 7 рођено ван Босилеграда, односно 18% од укупног броја.

Највише дигитализованих наслова издато је на територији Републике Србије – 66%, затим у Републици Бугарској 25,5% и Републици Северној Македонији 8,5%. Од 66 наслова издатих у Републици Србији, само је 34 публикација издато у издаваштву „Братство“ у Нишу, што представља 51,5% од издатих у Србији или 34% од укупног броја дигитализованих наслова. У Републици Бугарској највише наслова издато је у Софији 64% од броја издатих у овој земљи или 16% од укупног броја дигитализованих наслова.

Предност дигиталне читаонице је универзална доступност информација и заштита културног наслеђа, која се физички у изворном облику налази у Завичајном фонду библиотеке. Помоћу дигиталне читаонице могуће је претраживање целокупног доступног фонда како по насловима, метаподацима, ауторима, идавачима, години издања, језику и колекцијама, тако и у самом тексту публикација, који је из пасивног претворен OCR-ом у активни „живи“ текст. Унесени појам у претраживачу, софтвер проналази у којим публикацијама се спомиње и где у самом тексту публикације. Тако, корисници дигиталне читаонице могу да траже потребне појмове и информације и није потребно да знају наслов публикације или име аутора.

Друга предност дигиталне читаонице је та, што Народна библиотека има могућност да поседује и презентује библиотечко-информациону грађу и изворе у дигиталном облику, које физички не поседује у Завичајном фонду, а односе се на наш завичај или су им аутори рођени на територији Босилеградског Крајишта.

– – –

Дигиталну читаоницу може користити шири круг корисника у просторијама Народне библиотеке „Христо Ботев“ у складу са Правилником ове установе и у складу са препорукама понашања у време пандемије.

– – –

Дигитална читаоница представља почетни корак стварања хибридне библиотеке и припремање за постепени прелазак у дигиталну током наредних процеса дигитализације.

КОЛЕКЦИЈЕ ФАЗЕ 3

К О Л Е К Ц И Ј Е

КАТАЛОГ

 

 

 

ЗАХАРИЕВ, Јордан, 1877-1965
Кюстендилското крайще / Йордан Захариев. – [Фототип. изд.]. – Кюстендил : Иван Сапунджиев ЕООД, 2001 ([Кюстендил : Руниверс]). – XV, 653 стр. : с к., табл., сх., 37 л. ил. ;
24 cm
Регистар. – Фототип. изд. књ. из 1918, изд. БАН у сер. Сборник за народни умотворения; књ. 32. – Офс. изд. – – Кюстендилско краище : Карта. – М. 1:100 000. – 1 л. сгънат : 28X30 cm
ISBN 954-9971-22-8 908(497.22-31)
39(497.22-31)

 

 

МИЛАНОВ, Горан, 1984-
Библиографија књига о Босилеграду : 1878-2016 / Горан Миланов. – 1. изд. – Младеновац : Друштво за афирмацију културе „Пресинг“, 2018 (Младеновац : Пресинг издаваштво). – 112 стр. : илустр. ; 29 cm
Ауторова слика. – Тираж 100. – Библиографија: стр. 111-112.
ISBN 978-86-6341-255-2 (брош.)
015(497.11 Босилеград)

 

МИЛАНОВ, Горан, 1984-
Насеља општине Босилеград : географско-демографска истраживања / Горан Миланов. – 1. изд. – Босилеград : Народна библиотека „Христо Ботeв“, 2016 (Ниш : Copy Shop AM). – 1464 стр. : илустр. ; 30 cm
Ауторова слика. – Тираж 100. – Напомене и библиографске референце уз текст. -Библиографија: стр. 1459-1463.
ISBN 978-86-919617-0-1 (картон)
911.37(497.11)
314.1(497.11)

 

 

МИЛАНОВ, Горан, 1984-
Община Босилеград : географско-краеведски изследвания / Горан Миланов. – 1. изд. – Босилеград : Народна библиотека „Христо Ботeв“, 2012 (Враня : ДАС Систем). – 125 стр. : илустр. ; 21 cm
– Тираж 300. – Напомене и библиографске референце уз текст. – Библиографија: стр.123-124.  911.37(497.11)

 

 

 

МИЛАНОВ, Горан, 1984-
Турски извори за историју Босилеградског Крајишта : 1570-1690 / Горан Миланов. – 1. изд. – Босилеград : [б. и.], 2018. – 50 стр. : илустр. ; 21 cm
Ауторова слика. – Тираж 50. – Библиографија: стр. 50.
94(497.11 Босилеград)“1570/1690“

 

 

 

ТРЪНСКИ край : Принос към изучаване на Западните бълг. краища : Сборник / Уредн. Радослав Тодоров. – София : Трънско-знеполско култ.-просв. и благотвор. д-во Руй, 1940 (София : Одеон). – 610 стр. : с ил., 1 л. : к. ; 37 cm
908(497.2)(082)

 

 

 

ПОПДИМИТРОВ, Емануил, 1885-1943
Глас из дълбините : В храма на бълг. слово / Емануил Попдимитров. – София : [Б.И.], 1943 (София : Стоп. развитие). – 100 с. ; 18 см
1.изд. излиза като т. VI от Събрани съчинения на същия авт. 1931-1938
821.163.2-1

 

 

 

ХРИСТОВ, Никица Стојанов, 1988-
Ново е времето, спомените са стари / Никица Христов. – Пловдив : Унив. изд. „Паисий Хилендарски“, 2016. – 80 с. : с ил. ; 21 см
Бележки за автора: с. 77
ISBN 978-619-202-107-8
821.163.2-1

 

 

 

ПОПДИМИТРОВ, Емануил, 1885-1943
В страната на розите : Хуморист. поема / Емануил Попдимитров. – София : Хемус, 1939 (София : Р. Младенов). – 176 с. ; 25 см
821.163.2-17

 

 

 

ХРИСТОВ, Никица Стојанов, 1988-
Хроника на съдбата / Никица Стоянов Христов. – Босилеград : Народна библиотека „Христо Ботев“, 2017 (Ниш : Copy Shop AM). – [135] стр. : ауторова слика; 21 cm
Тираж 150. – Стр. 134-135: Бележки за автора / Таня Стоянова Найденова
ISBN 978-86-919617-1-8
821.163.2-1

 

 

ПОПДИМИТРОВ, Емануил, 1885-1943
Златна жетва : II кн. стихове / Емануил Попдимитров. – София, 1928 (София : [Франклин]). – 80 с. ; 25 см
Кн. е втора стихосбирка на авт
821.163.2-1

 

 

Набавка опреме по пројекту „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа – Трећа фаза“

Установа Центар културе „Босилеград“ кренула је са реализацијом пројекта „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа – Трећа фаза“ набавком неопходне опреме за доступ дигиталној грађи.

Општина Босилеград располаже богатом ризницом необрађеног материјалног и нематеријалног културног наслеђа, над којем надлежност имају пре свега Установа Центар културе „Босилеград“, Народна библиотека „Христо Ботев“, Установа за издавачку делатност „Ново Братство“ и  основне и средње школе. Вредност културног наслеђа у константном је порасту због природно условљеног времена трајања, али и због нестабилног окружења у смислу развоја нових технологија и промене стила и начина живота. Стога је брига о очувању културног наслеђа у XXI веку не само декларативна обавеза надлежних институција, већ је то морална улога целокупног друштва.

Водећи се том визијом, а уз подршку асоцираних установа, Установа Центар културе „Босилеград“ је и ове године наставила пројекат из 2018. и 2019. године „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа“ ТРЕЋОМ ФАЗОМ, који је одобрен за финансирање од стране Министарства културе и информисања и Општине Босилеград, који су током реализације првих фаза увидела важћност и значај процес дигитализације у очувању културног наслеђа нашег поднебља.

Укупан буџет пројекта је 377.000,00 динара. Пројекат суфинансирају Министарсво културе и информисања Републике Србије са 300.000,00 динара, Општина Босилеград са 60.000,00 динара са учешћем Установе Центар културе сопственим средствима у износу од 17.000,00 динара.

Време реализације пројекта је од 01. августа до 31. децембра 2020. године.

У прве две фазе пројекта извршене су квалитетне припреме и почело се је са радом на дигитализацији писане културне баштине.

Установа Центар културе „Босилеград“ почела је са реализацијом треће фазе пројекта набавком неопходне опреме за приступ дигиталним документима. Набављена је серверска јединица, са лиценцираним виндовс сервер оперативним системом. Набављен је неопходан хардвер за рад са серверском јединицом – UPS уређај, монитор, тастатура, миш, неопохни каблови и остали уређаји. На серверу биће постављен дигиталини репозиторијум формиран током свих фаза пројекта са дигитализованом грађом. Готова платформа, базирана на ResCarta алатима, коју смо превели на српском језику, омогућиће претраживање појмова, како кроз целу базу наслова, тако у самом тексту дигиталних докумената.

Установа Центар културе „Босилеград“ покренула је реализацију неких активности раније од предвиђеног редоследа ради епидемиолошке ситуације у земљи и општини Босилеград. Због забране окупљања, прво је набављена неопходна опрема и започета реализација поједних активности који не захтевају масу људи, а затим представљен пројекат на пресконференцији.

Имплементацијом ове фазе пројекта постигли би се циљеви дигитализације за очување наслеђа и за доступност истог широј групи корисника без физичког одласка у установама, где се она налази у изворном облику.

ПРЕДСТАВЉЕН ПРОЈЕКАТ „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа – Трећа фаза“

Данас 02. октобра 2020. године, од 10:00 сати у свечаној сали Дома културе представљен је пројекат „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа – Трећа фаза“, који реализује Установа Центар културе „Босилеград“, а суфинансирају Министарство културе и информисања Републике Србије и Општине Босилеград.

Општина Босилеград располаже богатом ризницом необрађеног материјалног и нематеријалног културног наслеђа, над којем надлежност имају пре свега Установа Центар културе „Босилеград“, Народна библиотека „Христо Ботев“, Установа за издавачку делатност „Ново Братство“ и  основне и средње школе. Вредност културног наслеђа у константном је порасту због природно условљеног времена трајања, али и због нестабилног окружења у смислу развоја нових технологија и промене стила и начина живота. Стога је брига о очувању културног наслеђа у XXI веку не само декларативна обавеза надлежних институција, већ је то морална улога целокупног друштва.
Водећи се том визијом, а уз подршку асоцираних установа, Установа Центар културе „Босилеград“ је и ове године наставила пројекат из 2018. и 2019. године „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа“ ТРЕЋОМ ФАЗОМ, који је одобрен за финансирање од стране Министарства културе и информисања и Општине Босилеград, који су током реализације првих фаза увидела важћност и значај процес дигитализације у очувању културног наслеђа нашег поднебља.

Укупан буџет пројекта је 377.000,00 динара. Пројекат суфинансирају Министарсво културе и информисања Републике Србије са 300.000,00 динара, Општина Босилеград са 60.000,00 динара са учешћем Установе Центар културе сопственим средствима у износу од 17.000,00 динара.
Време реализације пројекта је од 01. августа до 31. децембра 2020. године.
У прве две фазе пројекта извршене су квалитетне припреме и почело се је са радом на дигитализацији писане културне баштине.
Реализација треће фазе омогућиће доступ дигитализованој грађи, како оне из првих двеју фаза пројекта, тако и оне из наредних фаза. Тиме би се постигли циљеви дигитализације за очување наслеђа и за доступност истог широј групи корисника без физичког одласка у установама, где се она налази у изворном облику.
Установа Центар културе „Босилеград“ је пројектом „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа“ 2018. године започела формирање центра за дигитализацију и дигитализацију књижне грађе, која представља писано материјално културно наслеђе. Набављена је неопходна опрема за дигитализацију, која омогућује квалитетно скенирање и обраду дигиталних докумената, израду метаподатака и добијање дигиталних објеката. Формирана је готова платформа, базирана на ResCarta алатима, коју смо превели на српском језику.
Циљ дигитализације културног наслеђа је, поред његовог очувања, и обезбеђивање средстава за њихову видљивост и доступност широј групи корисника.
У току првих двеју фаза, скенирано је укупно 53 године излажења листа „Братство“ од 1959. до 2012. године, односно 2273 броја листа или 26.320 страница.
Завршетком двеју фаза дигитализације, формиран је дигитални репозиторијум листа „Братство“, који је спреман за представљање и промоцију, чиме ће се обезбедити адекватни доступ истој и квалитетно чување.

По пројекту предвиђене су следеће активности:

  • Представљање и промоција пројекта
  • Одабир грађе која ће се дигитализовати
  • Каталогизација и обрада одабране грађе за дигитализацију
  • Набавка опреме за квалитетни и брзи доступ дигиталним објектима, односно формирање дигиталног репозиторијума
  • Скенирање и обрада дигиталних документа, дигитална рестаурација и провера квалитета
  • Стварање мастер и других оперативних копија дигиталних докумената
  • Израда метаподатака
  • Обрада дигиталних објеката
  • Обезбеђивање дугутрајног чувања на физички преносивим носиоцима информација
  • Обезбеђивање приступа дигиталној грађи
  • Представљање резултата пројекта

Као главну активност можемо издвојити набавку опреме за квалитетни и брзи доступ дигиталним објектима, односно набавка сервера са пратећим хардвером и софтвером.

 

 

 

 

 

 

Реализација треће фазе омогућиће доступ дигитализованој грађи, како оне из првих двеју фаза пројекта, тако и оне из наредних фаза. Тиме би се постигли циљеви дигитализације за очување наслеђа и за доступност истог широј групи корисника без физичког одласка у установама, где се она налази у изворном облику.

Пресконференција је спроведена поштовањем мера заштите, као што је ношење маски и држања растојања између посетилаца.

ФИЛМ: Како се решити зета

 

Највећи кошмар за сваког оце који има кћерку почиње онда кад његова мезимица одрасте и дође дан да га упозна са својим дечком.

 

Оригинални наслов: Es por tu bien
Датум и време приказивања филма: 02.10.2020 од 20:00 часова
Место приказивања филма: Велика сала Дома културе
Цена улазнице: 200,00 динара
Дужина трајања филма: 93 мин
Држава/Година: ESP/2017
Жанр:Комедија
Глумци: Javier Cámara, José Coronado, Roberto Álamo
Режисер: Carlos Therón

САДРЖАЈ:

Највећи кошмар за сваког оца који има ћерку почиње онда кад његова мезимица одрасте и дође дан да га упозна са својим дечком. Обично је то неизбежно одвратан тип који жели само једну ствар од његове предивне девојчице. И управо тај дан освануо је за Артура, Полија и Ћуса. Њихове слатке ћеркице одлучиле су да баце своју будућност у смеће, тако што су се спетљале са тројицом гнусних момака. Стога, њиховим очевима не преостаје ништа друго него да уједине снаге како би се решили њихових момака. То значи само једно – рат, у којем се не бирају средства да би потенцијални зет нестао са лица Земље.

Филм „Како се решити зета“ биће приказан са поштовањем мера заштите, као што је ношење маски и држања растојања између гледалаца.

Дечија представа „Чаробни свет бајки“

Установа Центар културе „Босилеград“ под покровитељством Општине Босилеград и у сарадњи са Агенцијом за организацију, посредовање и извођење уметничког програма „Talija art  Scena“ из Ниша, организује представу за децу „Чаробни свет бајки“ 06. октобра 2020. године у Школском дворишту са почетком од 12:00 сати.

Ова представа намењена је најмлађој публици узраста од 2. до 12. године, са живописном сценографијом, маштовитим костимима и маскама.

Свет бајки је у великом проблему. Појавила се чудна болест заборавитис. Болест се јако брзо шири. Многи ликови из бајки су се изгубили и завршили у „стварном свету“ код наше другарице Невене.

Да ли ће Невена успети да им помогне да се сете ко су и где су пошли, да ли ће принц Филип поверовати да је Невена принцеза која се пробудила без његовог пољупца и да може да је сада пољуби,  шта су одлуке „Савета чаробњака“ света бајки, дали ће Мерлин стићи на време, дали ће Невена примити поклон од маћехе? Одговори на ова питања се налазе у нашој представи.

     

У представи се појављују Чаробњак Мерлин, Принц Филип (лик из Успаване лепотице), Снежанина Зла Маћеха, Мачак у чизмама и девојчица Невена из стварног света. Представа је едукативна, забавна, са много оригиналних сонгова и кореографија.

Њено извођење траје 40 минута

Дечија представа „Чаробни свет бајки“ биће спроведена поштовањем мера заштите, као што је ношење маски и држања растојања између посетилаца.

Дигитализација културне баштине Општине Босилеград – Трећа фаза

Установа Центар културе „Босилеград“ почиње са реализацијом пројекта „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа – Трећа фаза“, подржан од стране Министарства културе и информисања и Општине Босилеград по програму Финансирање или суфинансирање пројеката из области дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва у Републици Србији у 2020. години.

Културно наслеђе Босилеградског Крајишта, са свим својим особеностима и специфичностима, део је мултикултурног простора Босилеградског Крајишта и као такво у непрестаном је прожимању са свим културама које на овом простору живе. Његово очување, као и очување и унапређење свих култура које вековима живе на овом подручју биће гарант, да смо успели да створимо друштво, које са једне стране поштује различитости, подржава културни диверзитет и препознаје га као изузетну вредност ове регије, а да са друге стране тежи ка вишим људским и моралним вредностима које подижу квалитет свакодневног живота сваког њеног грађанина.

У данашње време, на самој територији општине, постоји ризница необрађеног материјалног и нематеријалног културног наслеђа, над којем пре свега има надлежност Установа Центар културе „Босилеград“, Народна библиотека „Христо Ботев“, Установа за издавачку делатност „Ново Братство“ и друге институције.

Установа Центар културе „Босилеград“ је до сада успешно реализовала две фазе пројекта, којима је делимично формирала Дигитални центар за дигитализацију и почела са дигитализацијом штампане грађе. Формиран је дигитални репозиторијум, чиме су створени услови за имплементирање треће фазе пројекта, када ће исти постати видљив и доступан свим заинтересованим корисницима.

Министарство културе и информисања Републике Србије увидело је значај овог пројекта за очување културног наслеђа кроз његову дигитализацију и исказало је подршку за реализацију треће фазе овог пројекта.

Укупан буџет пројекта износи 377.000,00 динара, од којих 300.000,00 динара обезбеђује Министарство културе и информисања, 60.000,00 Општина Босилеград, док је 17.000,00 динара ибезбеђено из сопствених прихода.

Предвиђен период за реализацију треће фазе овог пројекта је од 01. августа до 31. децембра ове године.

По пројекту предвиђене су следеће активности:

  • Представљање и промоција пројекта
  • Одабир грађе која ће се дигитализовати
  • Каталогизација и обрада одабране грађе за дигитализацију
  • Набавка опреме за квалитетни и брзи доступ дигиталним објектима, односно формирање дигиталног репозиторијума
  • Скенирање и обрада дигиталних документа, дигитална рестаурација и провера квалитета
  • Стварање мастер и других оперативних копија дигиталних докумената
  • Израда метаподатака
  • Обрада дигиталних објеката
  • Обезбеђивање дугутрајног чувања на физички преносивим носиоцима информација
  • Обезбеђивање приступа дигиталној грађи:
  • Представљање резултата пројекта

 

Као главну активност можемо издвојити набавку опреме за квалитетни и брзи доступ дигиталним објектима, односно набавка сервера са пратећим хардвером и софтвером.

 

Реализација треће фазе омогућиће доступ дигитализованој грађи, како оне из првих двеју фаза пројекта, тако и оне из наредних фаза. Тиме би се постигли циљеви дигитализације за очување наслеђа и за доступност истог широј групи корисника без физичког одласка у установама, где се она налази у изворном облику.

Плакат о пројекту можете погледати овде.

Флајер о пројекту можете прегледати овде.

Позивницу за пресконференцију можете преузети овде.

Агенду пресконефенције можете преузети овде.

Пресконференција биће спроведена поштовањем мера заштите, као што је ношење маски и држања растојања између посетилаца.

ЕТНО ПОСТАВКА ДОМА КУЛТУРЕ

Етно поставка Дома културе обухвата различите предмете, оруђа и справе са територије Босилеградског Крајишта. Етно поставка је резултат пројекта „Културна баштина у служби социјалне кохезије“, финансиран од стране Општине Босилеград у реализацији Установе Центар културе „Босилеград“. Етно поставку можете разгледати сваког дана у Дому културе.

ФИЛМ: Матилда

 

У сумрак царске Русије родила се једна од љубави које мењају свет.

 

Оригинални наслов: Матильда
Датум и време приказивања филма: 25.09.2020 од 20:00 часова
Место приказивања филма: Велика сала Дома културе
Цена улазнице: 200,00 динара
Дужина трајања филма: 108 мин
Држава/Година: RUS/2017
Жанр: Драма
Режисер: Aleksey Uchitel
Глумци: JMichalina Olszanska, Lars Eidinger, Luise Wolfram

САДРЖАЈ:

Примабалерина Бољшој театра Матилда Кшесинскаја и последњи руски цар Николај Александрович, илити Николај Други, у вртлогу страсти, уметности и забрањене љубави створили су легенду која превазилази све границе времена и простора. Избор срца увек је исправан, али сме ли се њиме водити и владар империје на коленима. Да ли је могућа љубав племића плаве крви и обичне плесачице? “Матилда” је контроверзна историјска сага, заснована на истинитој причи чија се премијера у Русији ишчекује са великим нестрпљењем. Ово је прича о наличју руског царског двора, последњим данима највеће модерне светске империје, али и о балету, стварању чувеног Бољшој театра и љубави која никада не умире.

Од романа “Доктор Живаго” писца Бориса Пастернака, ниједно уметничко дело није на такав начин узбуркало и поделило руску, али и светску јавност, попут филма Алексеја Учитеља “Матилда”. Мада се премијера дугоочекиваног спектакла у који је уложено више од 25 милиона евра, и који је потенцијални руски кандидат за ненадмашну награду Америчке филмске академије, чувеног Оскара, очекује тек почетком новембра, медијске најаве овог без сумње најамбициознијег руског филмског пројекта у последњих неколико деценија, публику већ месецима држе у стању неизвесности. Од Њујорк тајмса преко Би-Би-Сија до српских медија. Налик руском “Титанику”, мелодрами о страственој, али несрећној љубави последњег руског императора Николаја Другог и прве даме московског балета Матилде Кшесинске, чији су кораци утрли пут ка оснивању Бољшој театра, предвиђа се епски успех на биоскопским благајнама широм света, а контроверзе које је прате само јој иду у прилог.

Врхунска интернационална глумачка постава, прослављени руски режисер, прелепи кадрови раскошне царевине пред крахом, дворске интриге, љубав разапета на стубу срама, балет и белег “забрањеног филма” – све су то неизоставни састојци неопходни за највеће филмске награде. “Матилда” је храбар подухват одважног режисера који се прихватио пројекта са великом одговорношћу. Свестан загарантованог међународног успеха, али и немилосрдне осуде домаћих поклоника тековина руске царске прошлости. У основи дела је једна од највећих љубавних прича руског двора, које је у сваком погледу дорасло највећим холивудским блокабстерима. Руски “Титаник” долази. Име му је “Матилда”

Филм „Матилда“ биће приказан са поштовањем мера заштите, као што је ношење маски и држања растојања између гледалаца.