Општина Босилеград, као центар природно-географске целине Крајиште, обухвата бројно материјално и нематеријално културно наслеђе и у константном је порасту. Материјално културно наслеђе обухвата бројна непокретна и покретна културна добра, међу којима писана су најбројнија. Међутим, њихова доступност ограничена је само на наш регион, јер су доступна физичким одласком у установама, које их поседују. Дигитализацијом културног наслеђа општине Босилеград, оно ће постати јавно добро које ће бити доступно најширем кругу заинтересованих у мери која не нарушава правила заштите интелектуалне својине и приватности. Дигитализовано културно наслеђе, како оно јавно, тако и оно које из неких оправданих разлога није, биће чувано и у архивској форми, у циљу заштите културног наслеђа и употпуњавања фондова институција које нису у могућности да буду у поседу оригиналних културних добара.

Установа Центар културе „Босилеград“ је пројектом „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа“ 2018. започела формирање центра за дигитализацију и дигитализацију књижне грађе, која представља писано материјално културно наслеђе. Набављена је неопходна опрема за дигитализацију, која омогућује квалитетно скенирање и обраду дигиталних докумената, израду метаподатака и добијање дигиталних објеката. Формирана је готова платформа, базирана на ResCarta алатима, коју смо превели на српском језику.

У првој фази пројекта, након што је пројекат адекватно представљен широј јавности организовањем прес конференције, како би се увидео значај пројекта за очување културне баштине општине Босилеград, приступило се одабиру грађе за дигитализацију. Како континуирани извори, односно серијске публикације имају највећи значај за неговање културе, за дигитализацију су одабрани први бројеви новина „Братство“, од 1. броја од 15. јуна 1959. године, до последњег 478/479 броја из 1970. године, односно првих 11 година излажења изузев бројева из 1966. године. Пре скенирања грађе извршена је њихова каталогизација, ради лакше израде метаподатака у каснијем процесу дигитализације.

Након формирања центра, почело се је скенирањем грађе. Грађа је скенирана у великој резолуцији ради стварања мастер копија за дуготрајно чување. Из њих су створене и друге оперативне копије ради обраде, израде метаподатака и обезбеђивања лакшег приступа дигиталној грађи.

Обрада дигиталних објеката заснована је на „open source“ програму Res Carta. Програм Res Carta садржи алате за израду метаподатака у Dublin Core стандарду и OAI-PMH протокол за размену истих, алат за обраду OCR текста у документу, алат за формирање колекција дигиталних објеката, као и алати за приказ, читање и претраживање дигиталних колекција, објеката, живог текста у документима и слика. Програми Res Carta и Czur садрже у себи OCR софтвере за оптичко препознавање знакова. То значи, да скенирани текст постаје „живи“ текст, који се може претраживати, копирати и штампати као такав. Обрађени дигитални објекти чувају се на одвојеним медијумима – у централном компјутеру и на физички преносивим носиоцима информација – екстрерни HDD и на DVD дисковима.

У другој фази пројекта, након што је пројекат адекватно представљен широј јавности организовањем прес конференције, како би се увидео значај пројекта за очување културне баштине општине Босилеград, приступило се наставку дигитализације листа „Братство од 480. броја од 8. јануара 1970. године, до последњег 2336 броја из 2012. године, односно остале 42 године излажења. Пре скенирања грађе извршена је њихова каталогизација, ради лакше израде метаподатака у каснијем процесу дигитализације.

У току првих двеју фаза, скенирано је укупно 53 године излажења листа „Братство“ од 1959. до 2012. године, односно 2273 броја листа или 26.320 страница.

Завршетком двеју фаза дигитализације, формиран је дигитални репозиторијум листа „Братство“, који је спреман за представљање и промоцију, чиме ће се обезбедити адекватни доступ истој и квалитетно чување.

У трећој фази пројекта извршена је набавка опреме за квалитетни и брзи доступ дигиталним објектима, односно набавка сервера са пратећим хардвером и софтвером за презентацију дигиталног репозиторијума, формираног у претходним фазама пројекта. Овим је процес дигитализације културног наслеђа заокружен и поред заштите обезбеђена је и универзална доступност.


Дигитални центар Установе центар културе „Босилеград“ извршио је и дигитализацију дела Завичајног фонда Народне библитеке „Христо Ботев“ из Босилеграда и формирао дигиталну читаоницу у просторијама библиотеке.

 

 


Дигитални центар данас поседује квалитетни хардвер и софтвер за дигитализацију културног наслеђа и има могућности да дигитализује сваки тип штампаног и писаног културног наслеђа, као и некњижну грађу и изворе попут аудио и видео фајлова.

Његова мисија у заштити и доступности културног наслеђа наставиће се и у будућности.

ФАЗА I

ФАЗА II

ФАЗА III

КОЛЕКЦИЈЕ ЛИСТА „БРАТСТВО“

Овај дигитални центар формиран је као резултат пројекта „Формирање дигиталног центра и дигитализација грађе асоцираних установа„. Пројекат је подржан од стране
Министарства културе и информисања Републике Србије и Општине Босилеград

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *